Стојан Симић
Стојан Симић (25. март1797, Бољевци, Срем - 10. март1852, Београд) био је политичар и послован човек, одличан говорник, један од најватренијих уставобранитеља. Водио је буран и немиран живот.
У Букурешту је био пандур код Михаила Германа, затим је прешао у Србију у службу код кнеза Милоша Обреновића. 1831. године је био члан српске депутације у Цариграду. 1835. године је био један од вођа Милетине буне против кнеза Милоша. 1839. године је био члан Савета, али је морао да напусти Србију због опозиције кнезу Михаилу. Отишао јеу Влашку и бавио се трговином сољу. По паду кнеза Михаила 1842. године постаје један од уставбобранитељских првака и године предсједник Савјета. 1843. напустио је политику, поново отишао у Влашку, бавио трговином и обогатио се.
Крајем 1830-тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза Теразија. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ 1843. године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом кнезу Александру Карађорђевићу. По повратку на престо 1859. године, Обреновићи су је такође користили као двор све до мајског преврата 1903. године. Позната је под именом Конак. Срушена је 1904. године, јер је подсећала на бившу династију.