[go: nahoru, domu]
Пређи на садржај

1. крајишки корпус Војске Републике Српске

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Крајишки корпус Војске Републике Српске.
Први крајишки корпус
Постојање
Место формирања:
Бања Лука
Формацијакорпус
Јачина120.000[тражи се извор]
по формацији: 60.000[1]
просечно: 51.000 [2]
ДеоВојске Републике Српске
ОдликовањаОрден Немањића
Команданти
КомандантМомир Талић

Први крајишки корпус Војске Републике Српске је био један од седам корпуса Војске Републике Српске.[3]

Организација ПКК ВРС

Сједиште корпуса се налазило у Бањој Луци. Оперативна зона команде корпуса је покривала подручје западног дијела Републике Српске. Корпус је на почетку рата располагао са 180 тенкова и 150 оклопних транспортера.[4]

Ратна организација

Лаке пјешадијске бригаде

  • Прва бањалучка лака пјешадијска бригада
  • Друга бањалучка лака пјешадијска бригада
  • Трећа бањалучка лака пјешадијска бригада
  • Четврта бањалучка лака пјешадијска бригада
  • Прва требавска лака пјешадијска бригада
  • Прва озренска лака пјешадијска бригада
  • Друга озренска лака пјешадијска бригада
  • Трећа озренска лака пјешадијска бригада
  • 4. озренска лака пјешадијска бригада

Артиљеријске јединице

Датотека:Шеврон артиллерии 1КК.jpg
Пришивач 1. МАП
  • Први и Девети мјешовити артиљеријски пук
  • Први мјешовити противоклопни артиљеријски пук
  • Први лаки артиљеријски пук противваздушне одбране

Позадинске и друге јединице

Тактичке и оперативне групе

  • Тактичка група 1
  • Тактичка група 2
  • Тактичка група 3
  • Тактичка група 4
  • Тактичка група 5
  • Оперативна група Влашић
  • Оперативна група Добој (9. Оперативна група)
  • Оперативна група Приједор
  • Група лаких бригада Бања Лука

Јединице

Србачка лака бригада

Србачка лака бригада Војске Републике Српске је основана у Малим Ситнешима 7. јуна 1992. године. Задатак бригаде је био да брани границу (дужине 42 километра) на ријеци Сави. Учествовала је у пробоју Коридора живота. Србачку бригаду је председник Републике Српске одликовао Медаљом Петра Мркоњића за часну и витешку борбу.[5]

Кнежевска лака бригада

Кнежевска лака бригада Војске Републике Српске је основана 10. јуна 1992. године. Ова бригада је августу 1994. спојена са 22-ом Пјешадијском бригадом.[6][6] Бригада је изгубила 21 борца, а 75 је рањено. У свом успону је бројала 688 бораца. Бригада је четири године бранила плато и обронке планине Влашић. Захваљујући бригади сачувана су српска огњишта у Општини Кнежево. Бригада је одиграла важну улогу пред крај рата на планини Чемерници када је зауставила продор хрватско-муслиманских снага и потпуно окружење Кнежева и даљи продор према Бањој Луци.

Друга оклопна бригада

Друга оклопна бригада Војске Републике Српске је основана на Мањачи 10. јуна 1992, а на ратишту је била активна до новембра 1995. године.[7] Бригада је током Отаџбинског рата изгубила 99 бораца, а 345 је рањено. Командант јединице је био пуковник Мико Шкорић. Бригада је учествовала и операцији Коридор Живота, те у ослобађању Добоја и Дервенте.[7]

11. дубичка бригада

11. дубичка бригада је основана 21. септембра 1991, након што је Козарска Дубица бомбардована из правца Републике Хрватске.[8] Бригада је 1995. у вријеме напада Војске Хрватске на западнокрајишке општине Републике Српске бројала 7.000 бораца.[8] Учествовала је у одбрани Козарске Дубице 1991. и 1995. и пробоју коридора живота [8] У Козарској Дубици се у Спомен храму Свете Петке налазе спомен-плоче са именима 224 погинулих бораца ове јединице.[8] Дан бригаде се обиљежава 21. септембра у Козарској Дубици.[8]

Крњинска бригада

Крњинска бригада је учествовала у пробоју коридора живота и ослобађању Дервенте и Брода.[9] Кроз бригаду је прошло 3.790 бораца, 195 је погинуло, 764 борца су рањена (174 тешко и 590 лакше).[9]

Которварошка бригада

Которварошка бригада је основана у јуну 1992.[10] Погинуло је 109 бораца бригаде, а 363 су рањена.[10]

Челиначка бригада

Челиначка лака пјешадијска бригада основана је у јуну 1992.[11] Током рата у БиХ, највише времена је провела на одбрани коридора живора на подручју мјесне заједнице Крепшић код Доњег Жабра, а боравила је и на ратиштима на подручју Котор Вароша, Посавине, Теслића, Бихаћа, Гламоча и Мркоњић Града.[11] Спомен-соба посвећана бригада се налази у Челинцу.[11] Бригадом је командовао пуковник Петар Крчмар.[11] Бригада је издавала своје новине.[11]

Центар војних школа ВРС

Сједиште Центра војних школа Војске Републике Српске „Рајко Балаћ“ налазило се у Бањој Луци.[12] Центар је основан 12. јула 1993.[12] Током рата погинуло је 25 полазника ове установе.[12] На мјесту гдје се налазио Центар, сада се налази кампус Универзитета у Бањој Луци, као и спомен-соба посвећена Првом крајишком корпусу ВРС.[12]

Историја

На сједници Народне скупштине Српске Републике БиХ (исте године преименована у Народну скупштину Републике Српске) у Бањалуци 12. маја 1992. године су донесене одлуке о оснивању самосталне српске државе на подручју Републике Српске, оснивању председништва, те одлука о стварању Војске Републике Српске. Генерал-пуковник Момир Талић је 19. маја 1992. проглашен за команданта. Корпус је у мају преименован у Први крајишки корпус.[13] Први крајишки корпус Војске Републике Српске је задржао инфраструктуту и борбена средства 5. корпуса[13] Југословенске народне армије.

Јединице Првог крајишког корпуса (30. партизанска дивизија) у оквиру снага ЈНА ослобађају Купрес почетком априла 1992. године у склопу операције Купрес.

Од маја 1992. јединице Првог корпуса су ангажоване у војним операцијама стављања под контролу општина на простору Крајине и Посавине, те спајаљем са источним дијелом Републике Српске.

У јуну 1992. генерал Момир Талић, начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специјалне јединице МУП-а Републике Српске Крајине генерал Боривоје Ћукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде пуковник Новица Симић планирају и покрећу операцију „Коридор живота“ (пробој кроз Посавину и спајање са источним снагама Војске Републике Српске на потезу Добој - Дервента).

У другој фази оклопне јединице Првог крајишког корпуса ослобађају градове Дервенту (7. јули 1992), Модричу (10. јули 1992) и Оџак (13. јули 1992) и излазе на ријек Саву. У трећој фази операције српске снаге ослобађају 6. септембра 1992. Брод. Тиме је Први крајишки корпус изашао цијелом дужином на ријеку Саву, са изузетком Орашја које које остало под контролом војске Републике Хрватске до краја рата.

У операцији Врбас корпус борбеним дејствима заузима Јајце 29. септембра и наставља борбе током 1993. у операцији Садејство на тзв. „Струјном коридору“, проширењу територије копненој вези са истоком.

У септембру 1994. корпус дејствује у офанзиви ВРС на Бихаћ под кодним именом Бреза у садејству са припадницима Народне одбране Фикрета Абдића. Корпус средином 1995. након заједничког напада Војске Републике Хрватске и Армије Републике БиХ из правца Бихаћа нашао у тешком пложају и угрожености саме Бање Луке; тада је и већи део снага корпуса био ангажован на одбрани Босанске Крајине у склопу операције Вагањ. Кроз корпус је прошло 120.000 бораца, од чега их је од 6.500 до 7.000 погинуло, а више од 27.000 је рањено.[13] Корпус је у просеку бројао 51.000 војника, док је по формацији требало да има 60.000 бораца. ([2]Први крајишки корпус Војске Републике Српске је задржао инфраструктуту и борбена средства 5. корпуса[13]

Након Дејтонског мировног споразума корпус прелази и мирнодопску формацију ВРС. Касније постаје дио система одбране БиХ настављајући традицију ВРС кроз српски пук „Република Српска“ ОС БиХ.

Признања

Први крајишки корпус је за заслуге у Отаџбинском рату 1992-1995. одликован највећим војним признаљем Републике Српске, Орденом Немањића.

Види још

Референце

  1. ^ Срби у Босни и Херцеговини, стр.223
  2. ^ а б Bulatović, Ljiljana: Raport Komandantu. Beograd : Udruženje pisaca Poeta : Lj. Bulatović, 2010
  3. ^ Радио телевизија Републике Српске: Дан Првог и Другог крајишког корпуса, 1. 6. 2011. (језик: српски)
  4. ^ Oklopne jedinice bivših YU republika, Приступљено 1. 4. 2013.
  5. ^ Радио телевизија Републике Српске: Обиљежена 19. годишњица Србачке лаке бригаде, 05.06.2011. (језик: српски)
  6. ^ а б Радио телевизија Републике Српске: Обиљежен дан оснивања Кнежевске бригаде, 10.06.2011. (језик: српски)
  7. ^ а б Радио телевизија Републике Српске: Годишњица формирања Друге оклопне бригаде ВРС, 10.06.2011. (језик: српски)
  8. ^ а б в г д „Дан 11. дубичке бригаде Војске Републике Српске”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 9. 2010. Приступљено 26. 9. 2011. 
  9. ^ а б „Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор"”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 6. 2012. Приступљено 11. 6. 2012. 
  10. ^ а б „Сјећање на Которварошку и Србачку бригаду”. Радио-телевизија Републике Српске. 11. 6. 2012. Приступљено 12. 6. 2012. 
  11. ^ а б в г д „Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде”. Радио-телевизија Републике Српске. 17. 6. 2012. Приступљено 18. 6. 2012. 
  12. ^ а б в г „Сјећање на полазнике ЦВШ „Рајко Балаћ"”. Радио-телевизија Републике Српске. 17. 6. 2012. Приступљено 18. 6. 2012. 
  13. ^ а б в г „Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 6. 2012. Приступљено 1. 6. 2012. 

Литература

  • Пандуревић, Винко:Срби у Босни и Херцеговини. ИГАМ: Београд, 2012.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=1._крајишки_корпус_Војске_Републике_Српске&oldid=15466102”