Маршал Маклуан

Маршал Маклухан
Маклухан 1945. године
Име по рођењу	Херберт Марсхалл МцЛухан
Друга имена	Марсхалл МцЛухан
Датум рођења	(1911-07-21)21. јул 1911.
Место рођења	Едмонтон, Алберта  Канада
Датум смрти	31. децембар 1980.(1980-12-31) (69 год.)
Место смрти	Торонто, Онтарио  Канада
Узрок смрти	Умро је у сну
Пребивалиште	Канада
Држављанство	Канадско
Занимање	Филозоф, професор енглеске књижевности, теоретичар комуникација и књижевни критичар
Деловање	Медији, мас-медији, сензоријум, нова критика
Деца	6

Маршал Маклухан на Универзитету у Кембриџу

Херберт Маршал Маклухан (Едмонтон, Алберта, Канада, 21. јун 1911. - Торонто, 31. децембар 1980.) био је професор енглеске књижевности, филозоф, теоретичар комуникација и књижевни критичар. Маклухана се може сматрати првим теоретичарем филозофије медија те зачетником струје која проблеме медија и медијских посредовања ставља у први план истраживања.

Маклухан је можда најпознатији по узречици „медијум је порука” и термину „глобално село”. Такође, предвидео је интернет и World Wide Web тридесетак година пре његовог открића. Током 60-их година прошлог века био је на врхунцу славе, а након смрти брзо заборављен. Доласком интернета Маклухан је изронио из заборава и поновно се јавило занимање за његов рад.

Живот и каријера

Маршал Маклухан рођен је 11. јула 1911. године у Едмонтону у Алберти (Канада). Умро је у сну 31. 12. 1980. у Торонту. Преминуо је на самом прагу дигиталног доба тако да није био сведок дигиталне револуције о којој је писао 30-ак година пре.

Маклуханов отац је био службеник животног осигурања, а мајка му је била запослена у позоришту. Студирао је на универзитетима Манитоба и Кембриџ, а посебно га је занимала сколастичка филозофија. Под утицајем Томе Аквинског 1937. прелази на католичанство што је одредило његова каснија запослења. Углавном је радио на америчким католичким универзитетима. У Маклухановом детињству и развоју важну је улогу одиграо напет однос с мајком која га је занемаривала, али му је усадила велику амбициозност. Маклухан се прво заинтересирао за књижевност, али је полако постајао свестан важности масовних медија у обликовању свести човека. Био је један од првих који се није устручавао да се посвети тој теми.

Године 1936. је почео да предаје на универзитету у Висконсину да би следеће године постао асистент на универзитету у Сент Луису. Од 1946. до 1952. је радио као универзитетски професор енглеске књижевности на Сент Мајкл колеџу Универзитета у Торонту. Од 1953. до 1960. је уз предавања био уредник и главни уредник часописа Истраживања у комуникацијама који је основао са Едмундом Карпентером. Године 1964. постаје првим човек медијског пројекта државне институције Национална асоцијација образовних емитера. Од 1963. до 1966. је био шеф Центра за културу и технологију на Универзтету у Торонту. Након тога су уследила гостовања на бројним светским универзитетима, популарност и награде. Његови биографи пишу да су му предавања била бриљантна и провокативна, а на сличан је начин писао што му је донело светску славу.

Средином 1970-их слава му је била на врхунцу да би се након тога његов утицај полако гасио. Седамдесетих година био је популаран као тадашње рок звезде, фотографирао се за насловну страну престижног Њусвика, интервјуирао га је Плејбој, а посетили су га и Битлси. Године 1977. је чак наступио у филму Вудија Алена Ени Хол у којем напорном интелектуалцу који расправља о његовим теоријама каже: „Не знате ништа о мом раду”. Након тога му опада популарност, а улогу у томе су одиграли и Маклуханови проблеми са здрављем. Тумор на мозгу му је оперисан први пут 1967, а након што је 1979. доживео мождани удар био је ограничен на употребу свега неколико речи. Године 1980. Универзитет у Торонту је затворио Центар за културу и технологију, јер га Маклухан није више могао водити. Умро је у сну, задњег дана 1980..

Маклухан је припадао Торонтској школи коју је на Универзитету у Торонту основао Харолд Адамс Инис, теоретичар политичке економије који је дао велики допринос проучавању медија. Осим тога, бавио се истраживањима које је касније наставио Маклухан, на пример променама које су настале у друштву старе Грчке након појаве писма.

Инис је сматрао да је савремена цивилизација у дубокој кризи, јер механизација у штампарству води према индустријализацији што угрожава усмену комуникацију. Тврдио да је цивилизација може бити спашена само ако пронађе равнотежу између простора и времена (односно писма и говора). На Инисову теорију надовезао се Маклухан који се занимао за последице развоја штампаних медија, односно писма. Изразио се тезом да су медији „човекови продужеци” по чему је касније постао познат. Маклуханов антрополошки технолошки детерминизам значи да технологија мења људе и прилагођава их себи, те да одређује њихову комуникацију. То је, према њему, важније од садржаја који се преноси комуникацијом. Из таквих размишљања настала је позната теза - „медиј је порука”.

Дела Маршала Маклухана

Маклухан је 1951. објавио књигу Механичка невеста (The Mechanical Bride: Folklore of Industrial Man), а 11 година касније Гутенбергову галаксију (The Gutenberg Galaxy). Године 1964. објављује култну књигу Разумевање медија (Understanding Media) након које постаје глобално популаран. Године 1967. је објавио књигу Medium is the Massage: An Inventory of Effects како би још једном нагласио да је медијум порука, а не само садржај који се преноси. Превод књиге гласи Медијум је масажа. Маклухан се често играо речима, а његова је игра овај пут ишла не само у смеру речи масажа него и у сузначју до којега се долази раздвајањем енглеских речи Mass и Age.

Маклухан је током живота, у раздобљу од 1951. до 1977., објавио 12 књига. Две су му књиге, Закони медија: Нова наука и Глобално село: Трансформације у светском животу и медијима у 21. веку, објављене постхумно.

Кључни појмови

Медији су порука

Теза да су медији порука појављује се 1964. у његовој књизи Разумевање медија у првом поглављу. За Маклухана медији нису само радио, телевизија или новине него „сваки продужетак, било коже, руке или ноге, који утиче на друштвени склоп”. Маклухан наводи да је долазак нове технологије уједно и промена људске комуникације.

У култури попут наше, одавно навикнутој на дељење и раздвајање свега као начин контроле, подсећање да је у оперативном и практичном смислу медиј порука, делује каткад помало застрашујуће. То једноставно значи да личне и друштвене последице сваког медија - то јест сваког нашег продужетка - произлазе из нових размера што их у наше послове уводи сваки наш продужетак или свака нова технологија.

Маклухан тврди да сваки медиј у себи садржи неки други медиј. Садржај писма је говор, садржај штампе је писана реч, а садржај говора мисао. Порука сваког медија је порука промене коју доноси међу људе. Маклухан за пример узима електричну светлост која је чиста информација осим ако се не користи за исписивање огласа.

Електрична светлост и струја постоје одвојено од својих намена, али исто тако из људског деловања уклањају временске и просторне чиниоце управо као радио, телеграф, телефон и телевизија, стварајући потпуно суделовање.

Маклухан тезом да је медиј порука поручује да је потребно с проучавања садржаја прећи на проучавање учинка. Сматра да је то основна промена електричног доба.

Врући и хладни медији

Маклуханово разликовање врућих и хладних медија једно је од његових најславнијих оруђа, али је често и погрешно схваћено.. Први посве развијени приказ наведеног двојства и његова примена на комуникацијске медије појављује се први пут у књизи Разумевање медија. Та тема је наставак Маклуханове расправе од ХД медијима (енгл. high definition = висока дефиниција) у односу на ЛД (енгл. low definition = ниска дефиниција) у његовом раду из 1960. под насловом Извештај о пројекту разумевања нових медија.

Врући медиј је онај који продужује једно чуло у „високој дефиницији”. Висока дефиниција је стање засићености подацима. Фотографија је визуално „високодефинисана”. Стрип је „нискодефинисан” једноставно зато што пружа врло мало визуалних података. Телефон је хладан медиј, односно медиј ниске дефиниције, јер уво добија оскудан број података. I говор је хладан медиј ниске дефиниције, зато што се њиме тако мало даје, а тако много мора допунити сам слушалац.

Маклухан је термине врући и хладни узео из сленга Flower Power генерације која га је прихватила као медијског пророка. енгл. Cool означава нешто добро и пожељно, а cool људи су уврштени, али cool значи и хладно. За Маклухана је хладни медиј бољи од врућег, јер њиме остварује боља интеракцију и пружају највише могућности за учествовање. За Маклухана је телевизија хладан медиј. Иако се чини парадоксално, то је могуће јер температура медија не долази од броја чула које заокупља него од ступња интензитета. Слике на телевизији чак и годинама након што су уведене боје, троструко повећана изворна величина телевизије и развијена меморија путем видеа и даље, толико не заокупљају као слике у кинематографима, теже их је појединачно поново открити, а и лете више од речи на страницама књиге.

Погрешно би било из овога закључити да телевизија или било који други медиј поседује врсту вечног одређења као хладног или врућег. Медији стално пролазе кроз еволуцију под притиском кориштења и иновације, што у сваком тренутку може да укључује промену температуре. На пример, телевизија је постала топлија од свога увођења у касним четрдесетим годинама. Филм је врућ када се приказује у кинематографу, али кад се приказује на телевизији постаје садржај хладнијег медија.

Глобално село

Ни једна Маклуханова фраза није имала толико успеха као „глобално село”. Први је пут уведена у рукопису Извјештај о пројекту и разумевању медија из 1960., а онда је представљена свету у књизи Гутенбергова галаксија две године касније. Фраза је била толико популарна да је пронашла место и у наслову две Маклуханове књиге – Рат и мир у глобалном селу из 1968. године, те у посмртно објављеној књизи Глобално село (1989.), написаној са Брусом Пауерсом.

Маклухан је сматрао да су у историји западне цивилизације развијене четири културе комуницирања: аудитивна, визуална, штампана и електронична. Аудитивна култура комуницирања спонтано се развила са људским заједницама, а одвија се пре свега говором и језиком. Визуална је започела првим бележењем знакова и писмом. Штампана се развила Гутенберговим открићем штампарске машине, а грубо гледано трајала је од 1500. до 1900. године. Електроничка култура комуницирања започела је проналаском телеграфа, а заснива се на аудиовизуалним медијима.

Електроничко доба поништава однос центра и периферије. Све постаје могуће, на било којем месту на планети, а види се и чује кад год се на планети догоди неки значајан чин. Глобално село је за Маклухана нов ниво поновног спајања у органску целину „механизираних делића фрагментиране цивилизације”.

Маклуханов четворолист

Маклуханов четворолист поставља четири питања о учинку и развоју неког медија. Четворолист се може замислити као квадрат који на свакој својој страници има још један квадрат што формира слово X. Маклуханов четверолист се састоји од четири закона или учинка медија: појачавање, застаревање, поново успостављање и конверзија.

Четворолист стога поставља четири питања. Које аспекте друштва или људског живота медиј наглашава или повећава. Које медије, који су пре били доминантни, тај медиј чини застарелим или потамњује? Шта тај медиј поново открива или којем медију враћа важност? У шта се медиј претвара након што је испунио своју сврху и развио се до крајњих могућности?

Четири закона се могу објаснити на примеру радија. Радио масовној публици појачава људски глас преко великих удаљености. Штампа се чини застарелом кад вест о неком важном догађају дође преко радија, а не као посебно издање новина. Радио поново открива градског извикивача којег је штампа у великој мери учинила застарелим. Радио се, доведен до крајњих граница, претвара у аудиовизуалну телевизију.

Након Маклухана

Маклухан је након објаве књиге Разумевање медија стекао светску славу, али је након смрти брзо заборављен. Међутим његове идеје и дела су поново заживели доласком информатичке револуције. Маклухановово наслеђе новој генерацији хакера, новинара и теоретичара често се описује као религијско или пророчко.

Човече, он је схватао интернет. Он је био интернет још у шездесетима. Свет је сад, напокон, ухватио корак с њим. Био је интернет у том смислу што је био у додиру са целим светом ... Био је прикључен пре него што су уредници часописа Wired били рођени. Био је уистину прикључен.

Иако је понекад изражавао сумњу у посланство медија цивилизацији, Маклухан је био дубоко уверен да електронично доба ствара просторе сличне спиритуалним контактима људи и богова, сличне вери у коју урањају без критике или питања.

Врло брзо приближавамо се завршној фази човекових продужетака - технолошкој симулацији свести, када ће креативни процес знања колективно и здружено обухватати цело људско друштво, једнако као што смо већ продужили своја чула и живце помоћу разних медија.

Часопис Wired је 1993. Маклухана узео за свог „свеца” заштитника. Маклухан је користио израз „сурфати” још пре 40-ак година, а његове тезе о масовним медијима се у доба интернета чине актуалнијим него икада. Овај канадски професор се данас убраја у класике медијске науке.

Види још

• Масовни медији
• Виртуалност
• Информационо друштво
• Дигитализација

Литература

• Цоупланд, Доуглас. Еxтраординарy Цанадианс: Марсхалл МцЛухан. Пенгуин Цанада, 2009; УС едитион: Марсхалл МцЛухан: Yоу Кноw Нотхинг оф мy Wорк!. Атлас & Цомпанy, 2011.
• Гордон, W. Терренце. Марсхалл МцЛухан: Есцапе инто Ундерстандинг: А Биограпхy. Басиц Боокс. 1997. ИСБН 0-465-00549-7..
• Роберт К. Логан. МцЛухан Мисундерстоод: Сеттинг тхе Рецорд Страигхт. Торонто: Кеy Публисхинг Хоусе, 2013.
• Марцханд, Пхилип. Марсхалл МцЛухан: Тхе Медиум анд тхе Мессенгер. Рандом Хоусе, Винтаге, 1990; Тхе МИТ Пресс; Ревисед едитион, 1998. 1989. ИСБН 0-262-63186-5.
• „Марсхалл МцЛухан: Тхе Медиум анд тхе Мессенгер”. Пхилипмарцханд.цом. Приступљено 23. 4. 2015. 
• Молинаро, Матие; Цоринне МцЛухан; анд Wиллиам Тоyе, едс. Леттерс оф Марсхалл МцЛухан. Торонто: Оxфорд Университy Пресс. 1987. ИСБН 0-19-540594-3.
• Бенедетти, Паул анд Нанцy ДеХарт. Форwард Тхроугх тхе Реарвиеw Миррор: Рефлецтионс он анд бy Марсхалл МцЛухан. Бостон:Тхе МИТ Пресс, 1997.
• Боббитт, Давид. "Теацхинг МцЛухан: Ундерстандинг Ундерстандинг Медиа." Енцултуратион, Децембер, 2011. http://www.enculturation.net/teaching-mcluhan
• Царпентер, Едмунд. "Тхат Нот-Со-Силент Сеа" [Аппендиx Б]. Ин Тхе Виртуал Марсхалл МцЛухан едитед бy Доналд Ф. Тхеалл. МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс, 2001: 236–261. (Фор тхе цомплете ессаy бефоре ит wас едитед фор публицатион, сее тхе еxтернал линк белоw.)
• Цавелл, Рицхард. МцЛухан ин Спаце: А Цултурал Геограпхy. Торонто: Университy оф Торонто Пресс, 2002.
• Даниел, Јефф. "МцЛухан'с Тwо Мессенгерс: Маурице МцНамее анд Wалтер Онг: wорлд-цласс интерпретерс оф хис идеас." Ст. Лоуис Пост-Диспатцх (Сундаy, Аугуст 10, 1997: 4Ц).
• Федерман, Марк. МцЛухан фор Манагерс: Неw Тоолс фор Неw Тхинкинг. Викинг Цанада, 2003.
• Финкелстеин, Сиднеy Wалтер. "Сенсе анд Нонсенсе оф МцЛухан." Интернатионал Публисхерс Цо, 1968.
• Флахифф, Ф. Т. Алwаyс Сомеоне то Килл тхе Довес: А Лифе оф Схеила Wатсон. Едмонтон: НеWест Пресс, 2005.
• Гасхер, M., Скиннер, D., & Лоример, Р. (2016). Масс Цоммуницатион ин Цанада (8тх ед.). Оxфорд Университy Пресс.
• Гиддингс, Сетх. Тхе Неw Медиа анд Тецхноцултурес Реадер. Роутледге, 2011:82-91
• Хаверс, Грант Н. "Марсхалл МцЛухан анд тхе Мацхиавеллиан Усе оф Религиоус Виоленце." Ин Фаитх, Wар, анд Виоленце. Вол. 39 оф Религион анд Публиц Лифе, едитед бy Габриел Р. Рицци. Неw Брунсwицк, Њ: Трансацтион Публисхерс, 2014. пп. 179–203.
• Левинсон, Паул. Дигитал МцЛухан: А Гуиде то тхе Информатион Милленниум. Роутледге. 1999. ИСБН 0-415-19251-X.; боок хас беен транслатед инто Јапанесе, Цхинесе, Цроатиан, Романиан, Кореан анд Мацедониан
• Логан, Роберт К.. Ундерстандинг Неw Медиа: Еxтендинг Марсхалл МцЛухан. Неw Yорк: Петер Ланг Публисхинг, 1ст едитион 2010, 2нд едитион 2016.
• Логан, Роберт К.. МцЛухан Мисундерстоод: Сеттинг тхе Рецорд Страигхт". Торонто: Тхе Кеy Публисхинг Хоусе.
• Онг, Wалтер Ј.: "МцЛухан ас Теацхер: Тхе Футуре Ис а Тхинг оф тхе Паст." Јоурнал оф Цоммуницатион 31 (1981): 129–135. Репринтед ин Онг'с Фаитх анд Цонтеxтс: Волуме Оне (Сцхоларс Пресс, 1992: 11–18).
• Онг, Wалтер Ј.: [Унтитлед ревиеw оф МцЛухан'с Тхе Интериор Ландсцапе: Тхе Литерарy Цритицисм оф Марсхалл МцЛухан 1943–1962]. Цритицисм 12 (1970): 244–251. Репринтед ин Ан Онг Реадер: Цхалленгес фор Фуртхер Инqуирy (Хамптон Пресс, 2002: 69–77).
• Принс, Харалд Е.L., анд Бисхоп, Јохн M. "Едмунд Царпентер: Еxплоратионс ин Медиа & Антхропологy." Висуал Антхропологy Ревиеw Вол.17(2): 110-40 (2002).
• Принс, Харалд Е.L., анд Јохн Бисхоп. "Едмунд Царпентер: А Трицкстер'с Еxплоратионс оф Цултуре & Медиа." пп. 207–45. Ин Мемориес оф тхе Оригинс оф Етхнограпхиц Филм. Б. Енгелбрецхт, ед. Франкфурт ам Маин: Петер Ланг, 2007.
• Тхеалл, Доналд Ф. Тхе Виртуал Марсхалл МцЛухан. МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс, 2001.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Маршал Маклуан на сајту IMDb 
• „Јамес Феелеy фондс”. Университy оф Ст. Мицхаел'с Цоллеге, Јохн M. Келлy Либрарy. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2015. 
• „Тхе Марсхалл МцЛухан Цоллецтион”. Университy оф Ст. Мицхаел'с Цоллеге, Јохн M. Келлy Либрарy. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2015. 
• Увод у радове Марсхалла МцЛухана
• Доуглас Цоупланд о Марсхаллу МцЛухану
• Увод у биографију Марсхалла МцЛухана
• Објашњење МцЛухановог четверолиста