Извор странице Ruby on Rails

{{Programski jezik-lat
|naziv = -{Ruby on Rails}-
|slika = Ruby on Rails.svg
|originalni naziv = {{jez-engl|Ruby on Rails}}
|autor = -{[[Dejvid Hanson|David Hansson]]}-
|aktuelna verzija = 5.0,objavljena 30. juna 2016. godine. 
|licenca = [[MIT licenca]]
|sajt = http://rubyonrails.org
}}
-{'''Ruby on Rails'''}- ili jednostavno -{'''Rails'''}- je [[Оквир веб прилога|razvojni okvir za veb]], koji ima za cilj maksimizaciju programerske produktivnosti. Razvijen je pre više od deset godina.-{<ref>{{cite web|first=Luke|last=Francl|title=Looking Backward: Ten Years on Rails|url=http://www.recursion.org/looking-backward/#fn1|work=www.recursion.org |language=engleski}}</ref>}- Napisan na programskom jeziku -{[[Руби (програмски језик)|Ruby]]}- i danas čini okosnicu mnogih najpopularnijih aplikacija na internetu<ref>{{cite web|url=http://rubyonrails.org |title= Ruby on Rails… |accessdate=29. 11. 2016|language=engleski}}</ref>. U skladu sa time ima neverovatno aktivnu i entuzijastičnu zajednicu. 

-{Rails}- je razvio -{[[Dejvid Hanson|David Heinemeier Hansson]]}- 2003. godine dok je radio na osnovama koda za -{Basecamp}-<ref>[https://basecamp.com/about BaseCamp]</ref>(alat za upravljanje projektima). David prestavlja -{Ruby on Rails}- i zvanično objavljuje njegov izvorni kod u julu 2004. godine<ref>{{cite web|title=Ruby on Rails History — A Look Back|url=http://www.gunnertech.com/2011/11/ruby-on-rails-history-a-look-back/|author=Gunner Technology|accessdate=29. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170406023659/http://www.gunnertech.com/2011/11/ruby-on-rails-history-a-look-back|archive-date=06. 04. 2017|url-status=dead|df=}}</ref>. Tokom godina -{Rails}- kod se razvijao zadržavajući tri glavna principa:
* Programski jezik -{Ruby}- kao osnovu 
* [[MVC arhitektura|MVC arhiktetura]]
* Programerska sreća

== Istorija ==

Prva verzija -{Ruby on Rails}- je nastala 2004. godine, a prva stabilna (1.0) je objavljena 13. decembra 2005. godine.
Od tog trenutka -{Ruby On Rails}- dobija značajnu ulogu u svetu veb razvoja. Naredna verzija 2.0 je objavljena 6. decembra 2007. godine.

-{Rails}- 2.3 verzija je objavljena 15. marta 2009. godine sa velikim novim dostignućima u šablonima, ugnježdenim formama i -{[[Rack (interfejs veb servera)|Rack]]}--u (interfejs za razvoj veb aplikacija u Rubiju).

23. decembra 2008. godine frejmvork veb aplikacije, -{Merb}-, je lansiran i -{Ruby on Rails}- je objavio da će sarađivati sa projektom u cilju unapređivanja -{Merb}--a u verziji -{Rails}- 3, da bi se okončalo nepotrebno dupliranje. -{Merb}- se spojio sa -{Rails}--om u verziji 3.0.

Verzija 3.1 je objavljena 31. avgusta 2011. u kojoj se -{[[џејквери|jQuery]]}- pojavljuje kao podrazumevana biblioteka za -{[[Јаваскрипт|JavaScript]]}- i nedavno uveden -{CoffeeScript}-.

Verzija -{Rails}- 3.2 objavljena je 20. januara 2012. godine, sa brzim režimom razvoja i usmeravanjem mašine. -{Rails}- 3.2.x je poslednja verzija koja podržava -{Ruby}- 1.8.7 . -{Rails}- 2.2.12 podržava -{Ruby}- 2.0.

Verzija 4.0 je objavljena 25. juna 2013. godine predstavljajući turbolinkove, prenose uživo kao i pravljenje aktivnih resursa i drugih opcionih komponenti za njihovo razdvajanje na sisteme za upravljanje paketima.

Verzija 4.1 je objavljena 8. aprila 2014. godine predstavljajući -{Spring}-, -{Variants}-, enumeracijski tip i -{secrets.yml}-.

Verzija 4.2 je objavljena 19. decembra 2014. godine predstavljajući -{Active Job}-, asinhrone mejlove, veb konzole i [[Страни кључ|strane ključeve]].

Verzija 5.0 je objavljena 30. juna 2016. godine.

{| class="wikitable"
|-
! Verzija !! Datum
|-
| 1.0<ref>{{cite web|title=Rails 1.0: Party like it's one oh oh!|url=http://weblog.rubyonrails.org/2005/12/13/rails-1-0-party-like-its-one-oh-oh/|work= weblog.rubyonrails.org|author=David}}</ref> || 13. decembar 2005.
|-
| 2.0<ref>{{cite web|title=Rails 2.0: It's done!|url=http://weblog.rubyonrails.org/2007/12/7/rails-2-0-it-s-done/|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 7. decembar 2007.
|-
| 2.3<ref>{{cite web|title=Rails 2.3: Templates, Engines, Rack, Metal, much more!|url=http://weblog.rubyonrails.org/2009/3/16/rails-2-3-templates-engines-rack-metal-much-more/|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 16. mart 2009.
|-
| 3.0<ref>{{cite web|title=Rails 3.0: It's done!|url=http://weblog.rubyonrails.org/2010/8/29/rails-3-0-it-s-done/|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 29. avgust 2010.
|-
| 3.1<ref>{{cite web|title=[ANN] Rails 3.1.0.rc8|url=http://weblog.rubyonrails.org/2011/8/29/ann-rails-3-1-0-rc8/|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 29. avgust 2011.
|-
| 3.2<ref>{{cite web|title=Rails 3.2.0: Faster dev mode & routing, explain queries, tagged logger, store|url=http://weblog.rubyonrails.org/2012/1/20/rails-3-2-0-faster-dev-mode-routing-explain-queries-tagged-logger-store/|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 20. januar 2012.
|-
| 4.0<ref>{{cite web|title=Rails 4.0.0|url=https://rubygems.org/gems/rails/versions/4.0.0|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 25. jun 2013.
|-
| 4.1<ref>{{cite web|title=Rails 4.1.0: Spring, Variants, Enums, Mailer previews, secrets.yml|url=http://weblog.rubyonrails.org/2014/4/8/Rails-4-1/|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 8. april 2014.
|-
| 4.2<ref>{{cite web|title=Rails 4.2: Active Job, Asynchronous Mails, Adequate Record, Web Console, Foreign Keys|url=http://weblog.rubyonrails.org/2014/12/19/Rails-4-2-final/|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 19. decembar 2014.
|-
| 5.0<ref>{{cite web|title=Rails 5.0: Action Cable, API mode, and so much more|url=http://weblog.rubyonrails.org/2016/6/30/Rails-5-0-final/|accessdate=29. 11. 2016}}</ref> || 30. jun 2016.
|}

== Razvoj ==

-{Ruby on Rails}- se često instalira koristeći -{[https://rubygems.org/ RubyGems]}-, sistem za upravljanje paketima koji je uključen u trenutnu verziju jezika -{Ruby}-.
Mnogi -{Unix}- sistemi takođe podržavaju instalaciju -{Ruby on Rails}--a i zavisni su od njegovih izvornih sistema za upravljanje paketima.
-{Ruby on Rails}- je uglavnom razvijen za servere baza podataka kao što su -{[[MySQL]]}- i -{[[PostgreSQL]]}- i veb server koji pokreće -{Phusion Passanger}- modul.<ref>[https://www.phusionpassenger.com/ Phusion Passenger modul]</ref>

== Filozofija i dizajn ==

-{Ruby on Rails}- podstiče naredne principe:
* ''Konvencija iznad konfiguracije''
* ''Ne ponavljaj princip''<ref>{{cite web|title=Getting Started with Rails|url=http://guides.rubyonrails.org/getting_started.html|accessdate=29. 11. 2016}}</ref>
* ''Debeli modeli, mršavi kontroleri''

Konvencija iznad konfiguracije - znači da postoji konvencija koju programer treba da poštuje i da treba samo da odredi nekonvencijalne aspekte aplikacije. Na primer, ako imamo klasu -{Sale}- u modelu, odgovarajuća tabela u bazi podataka će se podrazumevano zvati -{sales}-. Generalno, -{Ruby on Rails}- dovodi do skraćivanja i ponovnog korišćenja istog koda.

Ne ponavljaj se - sugeriše programeru da nije dobro ponavljati iste delove koda. Na primer, koristeći modul -{ActiveRecord}- programer ne mora da definiše imena kolona u bazi podataka prilikom definicija klasa. Umesto toga, -{Ruby on Rails}- može da izvede ovu informaciju preko imena klase iz baze podataka.

Debeli modeli, mršavi kontroleri - većinu aplikacija logički treba smestiti unutar modela ostavljajući kontrolere sto je moguće slobodnijim.

== Tehnički pregled ==

Kao i mnogi veb okviri -{Ruby on Rails}- koristi MVC arhitekturu, obrazac za organizovanje programiranja aplikacija.
U podrazumevanoj konfiguraciji, model u programskom okviru ([[програмски оквир|frejmvork]]) se povezuje sa tabelom u [[База података|bazi podataka]] i sa -{Ruby}- fajlovima.
Na primer, model klase -{User}- će obično biti definisan u fajlu -{"user.rb"}- u direktorijumu aplikacija/modeli i povezan sa tabelom -{"users"}- u bazi podataka. Programeri mogu da ignorišu ovu konvenciju i biraju različita imena za svoje modele, fajlove i baze podataka, ali to nije uobičajena praksa i nije u skladu sa principom "konvencija iznad konfiguracije".
Kontroler je komponenta sa serverske strane -{Rails}--a koja odgovara spoljašnjim zahtevima veb servera aplikaciji. On određuje koji fajl se trenutno obrađuje. Kontroler može postaviti upit jednom ili više modela direktno za informacije i proslediti ih na pregled, kao i obezbediti jednu ili više akcija. Akcija je najčešće osnovna jedinica koja opisuje kako odgovoriti na specifičan spoljni zahtev veb pregledača. Takođe treba napomenuti da će akcija kontolera biti dostupna spoljnom veb zahtevu samo ako odgovarajuća putanja pokazuje na nju.
-{Rails}- ohrabruje programere da koriste -{RESTful}- (-{[https://en.wikipedia.org/wiki/Representational_state_transfer Representational state transfer]}--Transfer reprezentacije stanja), veb servis koji omogućava kompatibilnost između različitih računarskih sistema na internetu. Isto tako podržava rad sa putanjama koje uključuju akcije kao što su kreiraj, novi, izmeni, dopuni, uništi, prikaži i slično. Ove putanje dolaznih zahteva kontroleru mogu biti jednostavno postavljene u konfiguracijski fajl -{routes.rb}-.

-{Ruby on Rails}- uglavnom nije povezan na internet direktno već preko nekih [[server|veb servera]]. Od 2008. godine pa nadalje najkorišćeniji veb server za -{Ruby on Rails}- je -{[https://www.phusionpassenger.com/ Passenger]}-. -{[[IBM]]}- takođe podržava -{Ruby on Rails}-.
-{Rails}- je isto tako vredan pažnje zbog široke upotrebe u [[Јаваскрипт|Javaskriptu]] , Javaskript okvirima, -{[https://script.aculo.us/ Script.aculo.us] {{Wayback|url=https://script.aculo.us/ |date=20161128182445 }}}-, za pisanje skripti korišćenjem -{[[Ajaks (programiranje)|AJAX]]}--a.-{[http://coffeescript.org/ CoffeeScript]}- je predstavljen u verziji 3.1 kao podrazumevani jezik za Javaskript.
Počev od verzije 2.0 -{Ruby on Rails}- nudi i -{[[HTML]]}- i -{[[XML]]}- kao standardni format za izlaz. U verziji 3.1 -{[[Sass (jezik formatiranja)|Sass]]}- je postavljen za standardni -{[[CSS]]}- obrazac.
Server podrazumevano koristi ugrađen -{Ruby}- u -{HTML}- pregledu fajlova koji imaju -{html.rb}- ekstenziju. -{Rails}- podržava zamenu alternativnih jezika za šablone kao sto su -{[http://haml.info/ HAML]}- i -{[https://en.wikipedia.org/wiki/Mustache_%28template_system%29 Mustache]}-. 
-{Ruby on Rails}- 3.0 je dizajniran da radi sa -{JRuby}- 1.5.2, dok kod ranijih verzija nije bilo podržano.

== Performanse ==

=== Struktura frejmvorka ===

-{Rails}- je podeljen na razne pakete: -{Active Record}- (sistem za pristup bazama podataka), -{Active Resource}- (omogućava veb servis), -{Action Pack}-, -{Active Support}- i -{Action Mailer}-. Pre verzije 2.0 -{Ruby on Rails}- je takođe sadržao paket -{Action Web Service}- koji je zamenjen paketom -{Active Resource}-. Nezavisno od standardnih paketa, programeri mogu da instaliraju dodatke i da prošire postojeće pakete. Ranije verzije su podržavale dodatke unutar svojih uobičajnih okvira.

Rails obezbeđuje kompletne komponente za kreiranje veb aplikacija, od kojih su najvažnije:
* Pokretanje kontrolera
* Akcija pregleda
* Aktivan zapis
* Slanje poruka
* Aktivan izvor
* -{Railties}-
* Aktivna podrška

==== Pokretanje kontrolera ====

Pokretanje kontrolera je komponenta koja uređuje kontrolere u -{Rails}- aplikacijama. Pokretanjem rada kontrolera, frejmvork obrađuje dolazeće zahteve -{Rails}- aplikacija, izvlači parametre i otprema ih namenjenoj akciji. Servisi obezbeđeni ovom akcijom uključuju upravljanje sesijom, predstavljanje šablona i preusmeravanje upravljenja.

==== Akcija pregleda ====

-{Akcija View}- upravlja izgledom -{Rails}- aplikacija. Može da kreira i -{[[HTML]]}- i -{[[XML]]}- izlaz kao podrazumevani. Akcija -{View}- upravljaju šablonima, uključujući ugnježdene i parcijalne šablone, i uključuju ugrađenu -{AJAX}- podršku.

==== Aktivan zapis ====

Aktivan zapis je baza za modelovanje u -{Rails}- aplikacijama. Obezbeđuje nezavisnost [[База података|baze podataka]], osnovnu -{CRUD(Create, read, update and delete)}- funkcionalnost, naprednu pretragu i omogućava povezivanje jednog modela sa drugima među ostalim servisima.

==== Slanje poruka ====

Slanje poruka je frejmvork za izgradnju e-mail servisa. Možemo ga koristiti za slanje poruka zasnovanih na fleksibilnosti šablona ili da primimo i obradimo dolazeće poruke.

==== Aktivan izvor ====

Aktivan izvor obezbeđuje frejmvork za upravljanje konekcijama između biznis objekata -{RESTful}- veb servisa. Implementira način za povezivanje veb baziranih resursa sa lokalnim resursima -{CRUD(Create Read Update Delete}-) semantikom.

==== -{Railties}- ====

-{Railties}- je jezgro -{Rails}- koda nad kojim su izgrađene nove -{Rails}- aplikacije i objedinjuje različite veb okvire u bilo kojoj -{Rails}- aplikaciji.

==== Aktivna podrška ====

Aktivna podrška je skupa kolekcija korisnih klasa i standardnih -{Ruby}- bibliotečkih ekstenzija koje se koriste u -{Rails-u}-, kako u kodu jezgra, tako i u aplikacijama.<ref>{{cite web|title=Getting started with Rails|url=http://guides.rubyonrails.org/v2.3/getting_started.html |work=guides.rubyonrails.org|accessdate=5. 12. 2016|author=Mike Gunderloy |author2=Dave Rothlisberger |language=engleski}}</ref>

=== Skalabilnost ===
 
-{Rails}- koji se pokreće na -{Ruby}- [[Интерпретатор (рачунарство)|interpretatoru]] -{Matz}- je kritikovan zbog problema sa skalabilnošću. Ta kritika se često pominje zbog raznih grešaka u okviru -{[[Твитер|Twitter]]-a}- tokom 2007. godine i 2008. godine<ref>{{cite web|title=5 Question Interview with Twitter Developer Alex Payne|url=http://www.radicalbehavior.com/5-question-interview-with-twitter-developer-alex-payne/|accessdate=29. 11. 2016|author=Josh Kenzer|language=engleski|date=29. 03. 2007.|archive-date=23. 04. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090423002030/http://www.radicalbehavior.com/5-question-interview-with-twitter-developer-alex-payne/|url-status=unfit}}</ref>, što je podstaklo programere da -{Twitter}- delimično prebace na [[Програмски језик|programski jezik]] -{[[Скала (програмски језик)|Scala]]}- (koji se pokreće na [[Јава виртуелна машина|Java virtuelnoj mašini]] (JVM))<ref>{{cite web|title=Twitter jilts Ruby for Scala|url=http://www.theregister.co.uk/2009/04/01/twitter_on_scala/|accessdate=29. 11. 2016|author=Cade Metz|language=engleski|date = 01. 04. 2009.}}</ref>. -{Ruby on Rails}- je pokretao [[Корисничко сучеље|korisnički interfejs]] -{Twitter-a}- sve do 2011. godine, kada je zamenjen zbog performansi.

Uprkos kritikama i poređenjima sa -{Javom}-, -{Gartner Research}- je zaključio 2011. godine da mnoge kompanije koje se bave veb programiranjem, koriste -{Ruby on Rails}- kako bi pravile [[Agilni razvoj softvera|agilne]] skalabilne aplikacije<ref>{{cite web|title=Here's Why Ruby On Rails Is Hot|url=http://www.businessinsider.com/heres-why-ruby-on-rails-is-hot-2011-5|accessdate=29. 11. 2016|author=Tom Mornini |author2=Engine Yard |language=engleski|date = 11. 05. 2011.}}</ref>. Neki od najvećih sajtova koji koriste -{Ruby on Rails}- su -{Airbnb}-, -{[[GitHub]]}-, -{Scribd}-, -{Shopity}-, -{Hulu}- i -{BaseCamp}-<ref>{{cite web|title=37 Sites You LOVE Built With Ruby On Rails|url=https://skillcrush.com/2015/02/02/37-rails-sites/|accessdate=29. 11. 2016|author=Kelli Smith|language=engleski|date = 02. 02. 2015.}}</ref>. 

Procenjuje se da od januara 2016. godine preko 1.2 miliona veb sajtova koriste -{Ruby on Rails}-<ref>{{cite web|title=Ruby on Rails Usage Statistics|url=https://trends.builtwith.com/framework/Ruby-on-Rails|accessdate=29. 11. 2016}}</ref>.

== Bezbednost ==

24. septembra 2013. godine, prijavljen je bezbednosni propust u -{Ruby on Rails}--u. U podrazumevanoj konfiguraciji cela -{hash}- sesija je smeštena unutar sesije kolačića(-{cookies}-) (poznata kao -{CookieStore}-) dozvoljavajući bilo koju autentifikovanu sesiju da se uloguje kao ciljani korisnik u bilo kom trenutku u budućnosti.
Kao radno okruženje administratori su savetovani da kolačiće smeste na server koristeći mehanizme kao što je -{ActiveRecordStore}-.
Istraživači -{Daniel Jackson}- i -{Joseph Near}- su razvili debager "-{Space}-". On može da analizira pristup podacima preko pokretanja -{Rails}- programa i proveri da li se program pokreće po pravilima u okviru ograničenja pristupa.
15. aprila 2016. godine -{Joseph Near}- je izjavio da su analizom 50 popularnih veb aplikacija, koje koriste -{Space}-, otkrivena 23 prethodno nepoznata bezbednosna propusta.<ref>{{cite web|title=Patching up Web applications|url=http://news.mit.edu/2016/patching-web-applications-0415|accessdate=29. 11. 2016|author=Larry Hardesty|date = 15. 04. 2016.}}</ref>

== Reference ==
{{commonscat|Ruby on Rails}}
{{reflist|2}}

{{Веб оквири}}

{{normativna kontrola}}

[[Категорија:Слободни софтвер написан у Рубију]]
[[Категорија:Софтвер са МИТ лиценцом]]
[[Категорија:Веб фрејмворк]]
[[Категорија:Бесплатне рачунарске библиотеке]]
[[Категорија:Софтвер 2004.]]
[[Категорија:Web 2.0]]