[go: nahoru, domu]
Пређи на садржај

Аеродром Тел Авив

С Википедије, слободне енциклопедије
Аеродром Бен Гурион Тел Авив


Општи подаци
Изворни назив נמל התעופה בן-גוריון
IATA TLV
ICAO LLBG
Тип Међународни
Оператор Управа израелских аеродрома
Отворен 1946.
Држава Израел
Најближи град Тел Авив
Надморска висина 41 m
Координате 32° 01′ N 34° 53′ E / 32.017° С; 34.883° И / 32.017; 34.883
Полетно-слетне стазе
Смер Дужина Површина
m ft
03/21 2.772 9.094 Асфалт
08/26 4.062 13.327 Асфалт
12/30 3.112 10.210 Асфалт[1]

Аеродром Бен Гурион Тел Авив (хебр. נמל התעופה בן-גוריון, енгл. Ben Gurion International Airport) је главни међународни аеродром Израел[мртва веза]а, поред највећег градског подручја - Тел Авива.[2]. Аеродром је смештен 20 km југоисточно од средишта града.

Аеродром Бен Гурион је далеко најпрометнији у држави - 2018. године кроз њега је прошло готово 23 милиона путника[3]. Аеродром је и авио-чвориште за авио-компаније: „Аркија”, „КАЛ Карго Ерлајнс”, „Ел Ал”, „Израир Ерлајнс” и „Сан Д'Ор”.

Сматра се да је међу пет најбољих аеродрома на Блиском истоку због свог путничког искуства и високог нивоа безбедности;[4] иако је био мета неколико терористичких напада, ниједан покушај отмице авиона који је полетео са аеродрома Бен Гурион никада није успео.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

Период британског мандата (1934–1948)

[уреди | уреди извор]
Аеродром Лод, 1958. Зграда је тренутно зграда Терминала 1.

Аеродром је настао током британског мандата за Палестину као стаза од две неасфалтиране писте на периферији града Лида (сада Лод), у близини Темплера колоније Вилхелма. Изграђен је 1934. године, углавном на наговор корпорације Airwork Services.[6] Прва путничка услуга на новом аеродрому била је линија EgyptAir-а Каиро — Лида— Никозија, која је отворена 3. августа 1935. Након тога, EgyptAir је преко Лиде одлетео за Хаифу и Багдад. Прва континентална европска авио-компанија са редовним превозом до Лиде била је ЛОТ пољске авио-линије 4. априла 1937. До тада је аеродром Лида имао четири потпуно оперативне бетонске писте. Холандски КЛМ, који се од 1933. заустављао у Гази на путу за Батавију (сада Џакарту), преселио је своје услуге у Лиду 1937. Imperial Airways је такође користио Лиду као станицу за допуну горива на путу за Индију.

Током Другог светског рата, Imperial Airways и касније British Airways Corporation наставили су са превозом до Лиде до пада Француске у јуну 1940. Када је јапанска војска напредовала у Бурму и Малају у фебруару 1942. године, КЛМ је смањио своју руту до Батавије и учинио Лиду источним крајем руте. EgyptAir, који је обуставио летове након британске објаве рата, наставио је недељну услугу Каиро—Лида—Никозија у мају 1940.[6]

Године 1943. аеродром је преименован у „РАФ Станица Лида“ и наставио је да служи као главни аеродром за војни ваздушни транспорт и трајектне операције авиона између војних база у Европи, Африци, Блиском истоку (углавном Ираку и Персији ) и јужној/југоисточној Азији. Године 1944, када је немачка претња на Блиском истоку јењавала, Aviron Aviation Company је покренула саобраћај четири пута недељно између Лиде и Хаифе.[6]

Прву цивилну трансатлантску руту, Њујорк до аеродрома Лида, отворила је Trans World Airlines 1946. Британци су одустали од аеродрома крајем априла 1948. године.

Прве деценије Израела (1948–1973)

[уреди | уреди извор]
Скулптура Давида Бен-Гуриона на аеродрому Бен Гурион, названа у његову част

Године 1948. Израелци су променили званични назив аеродрома из Лида у Лод (име оближњег града на хебрејском), а име аеродрома је постало Аеродром Лод.[7] Летови су настављени 24. новембра 1948.[8] Те године је кроз терминал прошло 40.000 путника. До 1952. број је порастао на 100.000 месечно. У року од једне деценије, ваздушни саобраћај се повећао до тачке када су локални летови морали да буду преусмерени на други аеродром у Тел Авиву, аеродром Сде Дов (СДВ) на северној обали града. До средине 1960-их, 14 међународних авио-компанија је слетело на аеродром.

Име аеродрома је промењено из Лод у Међународни аеродром Бен Гурион 1973. године у част првом израелском премијеру Давиду Бен-Гуриону, који је умро те године.

Терористички инциденти (1972)

[уреди | уреди извор]

Иако је аеродром Бен Гурион био мета палестинских напада, усвајање строгих мера предострожности је осигурало да ниједан авион који полеће са аеродрома Бен Гурион никада није био отет. С друге стране, авиони отети из других земаља слетели су на Бен Гурион, што је допринело дешавању два велика инцидента у историји аеродрома.

У првом инциденту, 8. маја 1972. године, четворица палестинских терориста из Црног септембра отели су лет Сабене на путу из Беча и натерали га да слети на аеродром Бен Гурион. Командоси Сајерет Маткал, укључујући Бенјамина Нетанјахуа, предвођени Ехудом Бараком (обојица будућих израелских премијера) упали су у авион, убивши двојицу отмичара и заробивши другу двојицу. Један путник је погинуо.[9]

Касније тог месеца, 30. маја 1972, у нападу познатом као масакр на аеродрому у Лоду, 24 особе су убијене, а 80 повређено када су три припадника јапанске Црвене армије испалила ватру из митраљеза у зони доласка путника. Међу жртвама је био Ахарон Кацир, истакнути биофизичар протеина и брат 4. председника Израела. Међу повређенима су били Ефраим Кацир и група од двадесет порториканских туриста који су тада стигли у Израел.[10]

Једини терориста који је преживео био је Козо Окамото, који је добио доживотну казну затвора, али је пуштен 1985. у склопу размене затвореника са PFLP-CG.[11]

Од 1980-их година

[уреди | уреди извор]

Више зграда и писта је додато током година, али са почетком масовне имиграције из Етиопије и бившег Совјетског Савеза 1980-их и 90-их, као и глобалним повећањем међународних пословних путовања, постојећи објекти постали су неадекватни, што је довело до дизајнирања новог најсавременијег терминала који би могао да прими очекивани прилив туризма за прославу уласка у нови миленијум 2000. године. Одлука да се настави са пројектом донета је у јануару 1994. године, али је нови терминал, познат као Терминал 3, отворио своја врата тек деценију касније, 2. новембра 2004.[12] Током сукоба са Газом у јулу 2014. године, неколико авио-компанија је забранило летове до аеродрома на неколико дана.[13]

Најдаљи директни лет који је отишао са аеродрома био је приватни Ербас А340 у власништву милијардера казино могула Шелдона Аделсона који је 2. јануара 2017. одлетео за Хонолулу на рути преко Северног леденог океана. Предвиђено је да лет траје 17 сати и 40 минута.[14]

Аеродром Рамон, међународни аеродром у близини јужног израелског града Еилата, служи као аеродром за скретање за аеродром Бен Гурион.[15]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2020. г. Приступљено 16. 02. 2020. 
  2. ^ „AD 2.5 TEL-AVIV / BEN-GURION – LLBG”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 18. 07. 2014. 
  3. ^ http://www.iaa.gov.il/en-US/airports/bengurion/Pages/statistics.aspx.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ „ASQ Awards”. Приступљено 3. 6. 2015. 
  5. ^ Dempsey, John S. (23. 3. 2010). Introduction to Private Security (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 978-0495809852. 
  6. ^ а б в „Chapter 1 – from Flying Camels to Flying Stars: Israel Reborn (1917–1948) | Israel Airline Museum”. 
  7. ^ Harro Ranter. „Lydda Airport profile – Aviation Safety Network”. Приступљено 3. 6. 2015. 
  8. ^ „Ben Gurion Airport- The 40s”. Israel Airports Authority. Приступљено 29. 4. 2007. 
  9. ^ Sontag, Deborah (20. 4. 1999). „2 Who Share a Past Are Rivals for Israel's Future”. The New York Times. стр. Section A, Page 3, Column 1. 
  10. ^ „1972: Japanese kill 26 at Tel Aviv airport”. BBC.co.uk. 29. 5. 1972. Приступљено 28. 4. 2007. 
  11. ^ Lewis, Paul (21. 5. 1985). „Israel frees 1,150 to obtain release of last 3 soldiers”. The New York Times. Приступљено 29. 4. 2007. 
  12. ^ „Ben Gurion”. History Central. Архивирано из оригинала 30. 3. 2007. г. Приступљено 29. 4. 2007. 
  13. ^ „FAA lifts ban on US flights to Tel Aviv airport”. Yahoo News. 24. 7. 2014. Приступљено 3. 6. 2015. 
  14. ^ Melnitcki, Gili (4. 1. 2017). „"Next Stop Hawaii: Sheldon Adelson sets record with 18-hour flight from Israel"”. Haaretz. Приступљено 15. 1. 2017. 
  15. ^ „Israel: Ramon Airport (ETM) in Eilat set to open gradually from January 22”. GardaWorld. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Аеродром Тел Авив на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аеродром_Тел_Авив&oldid=27875246”