[go: nahoru, domu]
Пређи на садржај

Биће крви

С Википедије, слободне енциклопедије
Биће крви
Филмски постер
Изворни насловБиоскопски постер филма
РежијаПол Томас Андерсон
СценариоПол Томас Андерсон
Аптон Синклер (роман)
Главне улогеДанијел Деј-Луис
МузикаЏони Гринвуд
Продуцентска
кућа		Парамаунт вантиџ (за САД)
Мирамакс филмс (за иностранство)
Година2007.
Трајање158 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет25.000.000 долара
Веб-сајтwww.miramax.com/movie/there-will-be-blood/
IMDb веза

Биће крви (енгл. There Will Be Blood) је историјска драма Пола Томаса Андерсона из 2007. дјелимично заснована на роману „Нафта!“ Аптона Синклера. Говори о похлепном човјеку у потрази за богатством током процвата нафтне индустрије у Јужној Калифорнији крајем 19. и почетком 20. вијека.

Главне улоге тумаче Данијел Деј-Луис и Пол Дејно. Снимање је започело средином маја 2006. у Новом Мескику и Марфи у Тексасу, а завршено је 24. августа 2006. Прво јавно приказивање било је 29. септембра 2007. на Фантастик фесту у Остину, Тексас. Филм је објављен 25. децембра 2007, у Њујорку и Лос Анђелесу, а приказивао се у одређеном броју биоскопа на изабраним тржиштима. Општа дистрибуција почела је 25. јануара 2008.

Зарадио је многе похвале критичара, као номинације и награде. Појавио се на многим листама најбољих филмова године разних критичара, а Данијел Деј-Луис је за своју улогу освојио Оскара, награду БАФТА, Златни глобус те награде Цеха америчких глумаца, Удружења филмских критичара Њујорка и Ирске филмске академије (ИФТА). Филм је био номинован за осам Оскара, а освојио је два: најбољег главног глумца (Деј-Луис) и фотографију (Роберт Елсвит).

Радња

[уреди | уреди извор]
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Прича почиње 1898. када Данијел Плејнвју (Данијел Деј-Луис), трагајући за сребром, сасвим случајно набаса на нафтни извор. Након провјере камења, која је потврдила присутност нафте, Плејнвју је почиње извлачити и прерађивати властитом опремом коју је сам дизајнирао. Убрзо се обогатио и основао малу компанију за вађење нафте. Након несреће на раду у којој један његов радник губи живот, Плејнвју преузима бригу о његовом дјетету и почиње га одгајати као своје. Почиње склапати веће послове користећи дјечака, којем даје име Ејч Ви (HV) (глуми га Дилон Фрејзер), као свог равноправног „партнера“ како би приказао статус и вјеродостојност човјека који држи до породичних вриједности. До 1911. постаје један од најуспјешнијих проналазача нафте у Калифорнији.

Плејнвјуу долази младић Пол Сандеј (глуми га Пол Дејно) који му продаје информацију о земљишту богатом нафтом на којем живи његова породица у Малом Бостону у Калифорнији. Плејнвју и Ејч Ви одлазе тамо представљајући се као ловци на препелице и откривају нафту како продире на површину. Плејнвју покушава да откупи земљиште не спомињући Половом оцу, Ејбелу (Дејвид Вилис), нафту. Али, Полов брат близанац, Ели (којег такође глуми Пол Дејно), зна за нафту и подиже цијену на десет хиљада долара које намјерава уложити у градњу цркве. Плејнвју му даје пет хиљада унапријед и обећава других пет као донацију цркви.

Како би осигурао монопол над нафтом у Малом Бостону, Плејнвју откупљује права на бушење на многим сусједним земљиштима, осим једног чијег је власника, господина Бендија (Хенс Хаус), Плејнвју игнорисао кад је Бенди захтијевао да Плејнвју дође на његов посјед лично. Са новцем од земљишта, Ели оснива властиту цркву коју назива Црквом Трећег Откривења, а себе проглашава духовним исцјелитељем. Плејнвју подиже самарицу, а дан прије почетка бушења, Ели замоли да благослови грађевину како би промовисао цркву. Плејнвју пристаје, али на свечаности игнорише Елија и позове његову сестру Мери (Сидни Макалистер), која се спријатељила са Ејч Вијем. Бушење почиње.

Рупа временом постаје толико дубока да досеже „океан нафте“ испод града, али у ексползији плина Ејч Ви губи слух. Ели одлази на бушотину да тражи новац који му Плејнвју дугује, међутим, Плејнвју га изненада грубо нападне, вичући на њега како је неспособан да му излијечи сина. Понижен, Ели се враћа у очеву кућу, гдје је напао и претукао свог оца зато што је продао породичну земљу по ниској цијени.

Једног дана, Плејнвјуу долази човјек који тврди да је његов полубрат Хенри Брендс (Кевин Џ. О‘Конор), и од којег сазнаје да му је отац мртав. Он му повјерује и постаје блискији с њим него са било којим другим сарадником, повјеривши му жељу да потуче сву конкуренцију. Ејч Ви се докопао Хенријевог дневника и прочитавши га, исте ноћи покушава да запали Хенријев кревет. Плејнвју га након тога шаље у школу за глуве и губи контакт с њим.

Плејнвјуа контактира супарничка компанија, Стандард ојл, и нуди му откуп земљишта у Малом Бостону, где Плејнвју губи новац на транспорт нафте. Агент Стандард ојла међутим, чини грешку и каже Плајнвјуу како би требало да брине за свог сина, на шта Плејнвју плане и запрети му смрћу а затим демонстративно напусти састанак. Плејнвју одлучује склопити уговор са Јунион ојлом за изградњу нафтовода који ће водити до обале Санта Барбаре. Након прегледа карте, открива да би нафтовод морао ићи преко јединог имања у Малом Бостону које он није купио, Бендијевог ранча. Плејнвју и Хенри одлазе у извиђање обале, зауставивши се код Бендијеве фарме гдје сусрећу његовог унука који им каже како му је дјед на путу да се враћа за неколико дана. Данијел и Хенри настављају разгледање и планирање руте нафтовода. Успут почињу постављати коце, од пустињског дијела јужне Долине Сан Хоакин, преко Бендијевог ранча и степе па све до обале Тихог океана.

Стигавши на обалу, Хенри и Плејнвју се састају са Јунион оилом и склапају договор о градњи нафтовода. Данијел се поновно почне уздати у Хенрија, али убрзо почне да сумња да Хенри није оно за шта се представља. На плажи почне тестирати Хенрија говорећи о обиљежјима и догађајима из њиховог родног града, Фонд ду Лака у Висконсину. На повратку у Мали Бостон, Плејнвју буди Хенрија и упери му пиштољ у главу питајући га за њихов родни град. Хенри признаје да је безначајни варалица: Данијелов прави брат био је Хенријев пријатељ који је умро од туберкулозе. Плејнвју убиије Хенрија и покопа га у плитком гробу у њихову кампу.

Сутрадан Плејнвју буди Бендија који пристаје продати своје земљиште за нафтовод под једним условом: да се он крсти у Цркви Трећег Откривења. Осим сазнања да је његово земљиште кључно за Плејнвјуов нафтовод, Бендијева предност је и у томе што зна да је он убио Хенрија. Данијел, којег не занима религија, пристаје и претрпи понижавајућу иницијацију у Елијевој режији. Плејнвју одлази код Х. В.-а али још не зна комуницирати са дјечаком који сада учи језик знакова те постаје све више заузет својим послом. Осим тога, све више почиње пити виски. Ели напушта Мали Бостон како би постао мисионар.

Прича се наставља 1927. године, вјенчањем Х. В.-a и Мери Сандеј. Плејнвју живи у великом, али празном здању. Готово увијек је пијан, а вријеме проводи гађајући своје ствари револвером. Х. В. (којег сада глуми Расел Харвард) долази свом оцу како би га питао (преко преводиоца) да раскину партнерство како би могао основати властиту нафтну компанију у Мексику. Видљиво узнемирен, Плејнвју му каже одсјечно да он заправо није његов син него сироче пронађено у пустињи - што је разлог зашто не посједује очеве карактеристике. Х. В. одвраћа „Захваљујем Богу што немам ништа од тебе у себи.“ Затим одлази из просторије док га Плејнвју назива „копилетом из корпе“.

Након извјесног времена, након економске рецесије, Плејнвјуа у његовој куглачкој дворани посјећује Ели који сада води велику цркву и приповиједа на радију, али је изгубио богатство и покушава продати Плејнвјуу права за бушење Бендијевог ранча који сада припада њему. Плејнвју пристаје, али под својим условом. Подвргава Елија понижавајућој сцени гдје он мора признати да је лажни пророк те прогласити Бога празновјерјем. Данијел му након тога каже да је нафта исушена из земље од стране његових околних бушотина. Почне исмијавати Елија, а затим га нападне, бацајући кугле на њега и тјерајући га преко куглачких стаза. На крају филма, Плејнвју претуче Елија на смрт чуњем за куглање. Сједа поред беживотног тијела, а његов батлер силази низ степенице, зовући га. Његова посљедња реченица је „Готов сам!“.

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Данијел Деј-Луис Данијел Плејнвју
Пол Дејно Пол Сандеј / Ели Сандеј
Дилон Фрејзер Х. В. Плејнвју
Киран Хајндс Флечер Хамилтон
Кевин Џејмс О’Конор Хенри Брендс
Дејвид Вилис Ејбел Сандеј
Расел Хауард Х. В. Плејнвју (старији)

Продукција

[уреди | уреди извор]

Развој

[уреди | уреди извор]
Пол Томас Андерсон са Данијелом Деј-Луисом у Њујорку децембра 2007.

Пол Томас Андерсон је у почетку радио на сценарију о двије супротстављене породице. Мучио се са сценаријем и убрзо схватио да он једноставно не функционише.[1] У Лондону је купио примјерак романа Нафта! Аптона Синклера те га је одмах привукла илустрација на омоту која је приказивала нафтно поље у Калифорнији.[2] Док је читао, Андерсон се још више фасцинирао романом и адаптирао првих 150 страница за сценарио. Након бројних посјета музејима посвећеним разним нафташима у Бејкерсфилду схватио је како би сценарио требало да изгледа.[3] Промијенио је наслов из „Нафта!“ у „Биће крви“.[1] Није спомињао ко ће глумити Плејнвјуа јер је хтио да пројекат остане једноставан.[1] Написао је оригинални сценарио са Данијел Деј-Луисом у плану те је контактирао глумца кад је сценарио био при крају. Чуо је да се Деј-Луису свиђа филм Пијани од љубави, што га је увјерило да му да примјерак сценарија. Према Деј-Луису, само то што га је питао да сними филм је било довољно.[4] У интервјуу за The New York Observer, глумац је описао шта га је привукло пројекту. Било је то „схватање да је ушао у тај свијет. Није га посматрао-ушао је у њега.“[5] Реченица у псољедњој сцени, „Пијем твој милкшејк!“ је парафраза цитата сенатора Новог Мекика Алберта Фола из говора пред конгресном истрагом у двадесетима у вези нафтног скандала. Андерсон је био одушевљен изразом „милкшејк“ који се употребљавао како би се објаснио сложени технички процес нафтне дренаже сенаторима.[6]

Према Џоан Селар, једној од продуцената филма, био је то тежак филм за финансирати јер „су студији сматрали како пројекат није толико јак да постане велики филм."[2] Биле су потребне двије године како би се прикупила финансијска средства.[3]

За улогу Плејнвјуевог сина, Андерсон је тражио људе у Лос Анђелесу и Њујорку, али је схватио како му треба неко из Тексаса ко зна да пуца из пушке и ко „живи у том свијету“.[1] Продуценти су се распитивали по школи, а директор је предложио Дајлона Фрејзера. Умјесто да чита сцене и разговарају са њим, продуценти су га ангажовали схвативши како је он идеалан избор за улогу.[1]

Како би формирао свој лик, Деј-Луис је почео са гласом. Андерсон му је послао снимке са краја 19. вијека до 1927. и примјерак филма Благо Сијера Мадре, укључујући документарац о његовом редитељу, Џону Хјустону, који је извршио велики утицај на Андерсонов лик.[2] Према Андерсону, био је инспирисан чињеницом да Сијера Мадре говори „о похлепи, амбицији, параноји и тражењу најгорих дијелова самог себе“.[3] Док је писао сценарио, пустио би филм прије него што би ишао на спавање. У проучавању улоге, Деј-Луис је читао писма радника и проучавао фотографије из тог периода. Осим тога, читао је и о нафтном тајкуну Едварду Доенију на којем је Синклерова књига дјелимично темељена.[7]

Снимање

[уреди | уреди извор]

Снимање је почело у јуну 2006. на ранчу у Марфи у Тексасу,[3] и трајало је три мјесеца.[2] Снимало се и у Лос Анђелесу. Андерсон је покушао снимити сценарио по секвенцама са већином сетова на ранчу.[3] Двије седмице пред снимање које је трајало 60 дана, Андерсон је замијенио глумца који је играо Елија Сандеја са Полом Дејном, који је у почетку ангажован за пуно мању улогу Пола Сандеја, брата који даје Плејнвјуу тајну о нафти на ранчу Сандејевих. Профил о Деј-Луису у Њујорк Тајмсу изјавио је да се оригинални глумац (Кел О’Нил) плашио Деј-Луисове жестине и навике да остане у лику и изван сета.[7][3] И Андерсон и Деј-Луис су демантовали ову тврдњу[7][3], а глумац је рекао, „Апсолутно не вјерујем да се то догодило зато што се бојао мене. Вјерујем да је то тако-и надам се да сам у праву.“ Андерсон је први пут видио Дејноа у Причи о Џеку и Роз те је сматрао како би он био савршен за улогу Пола Сандеја, коју је имао намјеру дати дјечаку од 12 или 13 година. Дејно је имао само четири дана да се припреми за пуно већу улогу Елија Сандеја[8], али је истражио временски период у којем је филм био смјештен као и евангелистичке проповједнике.[1] Три седмице сцена са Сандејем и Плејнвјуом морале су бити поново снимљене са Дејном умјесто Кела О’Нила.[3] Сцене ентеријера у палати снимљене су у Грејстон Монсиону на Беверли Хилсу у Калифорнији., бившем стварном дому Едварда Доенија Џуниора, који му је поклонио отац Едвард Доени. Сцене снимљене у Грејстону захтијевале су пажљиву реновацију куглане у подруму.

Андерсон је филм посветио Роберту Алтману који је умро док је он монтирао филм.[1]

Овај филм је била друга копродукција Paramount Vantagea и Miramax Films објављен након филма Нема земље за старце (који је освојио Оскар за најбољи филм).

Музика

[уреди | уреди извор]
There Will Be Blood
Филмска музика: Џони Гринвуд
Издат18. децембар 2007.
Трајање33:15
ИздавачNonesuch Records

Андерсон је био велики обожаватељ Рејдиохеда те је био одушевљен музиком Џонија Гринвуда за филм Bodysong. Док је писао сценарио за Биће крви, Андерсон је чуо Гринвудов оркестарску дионицу Popcorn Superhet Receiver и контактирао га да ради са њим. Након што је пристао компоновати музику за филм, Гринвуд се двоумио са тим да ли да се повуче са пројекта, али га је Андерсон својим ентузијазмом наговорио да остане.[9][10] Редитељ му је дао примјер филма, а он се три седмице након тога вратио са два сата снимљене музике у студију Abbey Road Studios у Лондону. [11]

Гринвудова музика је у децембру 2007. била номинована за Греми награду у категорији „Најбољи албум за филмски, телевизијски или други визуелни медиј“.[тражи се извор]

Списак пјесама

[уреди | уреди извор]
  1. „Open Spaces“ - 3:55
  2. „Future Markets“ - 2:41
  3. „Prospectors Arrive“ - 4:34
  4. „Eat Him by His Own Light“ - 2:41
  5. „Henry Plainview“ - 4:14
  6. „There Will Be Blood“ - 2:05
  7. „Oil“ - 3:06
  8. „Proven Lands“ - 1:51
  9. „HW/Hope of New Fields“ - 2:50
  10. „Stranded the Line“ - 2:21
  11. „Prospectors Quartet“ - 2:57

Премијера

[уреди | уреди извор]

Критике

[уреди | уреди извор]

Прво јавно приказивање Биће крви било је 29. септембра 2007. на Фантастик Фесту у Остину у Тексасу. Филм је у Њујорку и Лос Анђелесу објављен 26. децембра 2007, гдје је у првом викенду зарадио 190,739 долара. Филм се затим 25. јануара 2008. почео приказивати у 885 биоскопа на изабраним тржиштима, остваривши у почетном викенду приход од 4,8 милиона долара. Филм је на крају у Сјеверној Америци зарадио 40,1 милиона долара, а у остатку свијета 32,7, уз укупни приход од 72,9 милиона, што је увелико надмашило буџет од 25 милиона долара.[12]

Филм је добро примљен од стране критике. Према подацима од 12. маја 2008. на Rotten Tomatoes-у, 92% од 191 рецензије је позитивно.[13] На Metacritic-у, од 39 рецензија, 92% их је позитивно.[14]

Ендру Сарис је назвао филм „импресивним достигнућем у постизању симулиране стварности прошлог времена и простора уз кориштење регионалних аматерских глумаца и статиста са правим покретима и звуковима.“[15] У часопису Premiere, Глен Кени је хвалио глуму Данијела Деј-Луиса: „Кад његов Плејнвју добије крила, немилосрдни фокус глуме чини јунака посебним.“[16] Manohla Dargis је у својој рецензији за Њујорк тајмс написала, „филм је изнад свих умјетничких дјела, онај који наткриљује историјски оквир који му је натоварен, а његови ужици су непомирљиво естетски.“[17] Часопис Esquire је такође хвалио Деј-Луисову глуму: „најзабавније је, премда на застрашујући начин, гледати како тај похлепник постаје све више поремећен док се сукобљава са Елијем Сандејом. Али ужитак је подсјетити се, бар једном у четири године, да препреденост може бити прецјењена.“[18] Ричард Скикел у часопису Time је хвалио Биће крви као „један од најоригиналнијих америчких филмова икад снимљених.“[19] Критичар Том Черити, пишући за CNN-ову листу дест најбољих филмова године, назива Биће крви јединим „правим ремек-дјелом 2007.“[20]

Скихел га је такође уврстио међу десет најбољих филмова године (на девету позицију), назвавши глуму Деј-Луиса „запањујућом“, а филм „опчињавајућом медитацијом америчког духа у свим његовим двосмисленостима: злобан и племенит, бијесан и тајновит, хипнотичан и мало више него луд у својим аспирацијама.“[21]

Главни критичар Тајмсa, Џејмс Кристофер на својој листи најбољих филмова свих времена из априла 2008. смјестио Биће крви на другу позицију, иза Казабланке.[22]

Међутим, неки критичари нису били таквог мишљења. Армонд Вајт из Њујорк преса рекао је да „музичка лукавост прерушава недоследност приче — њену браћу, тишину и опортунистички садизам“, сматрајући како је завршетак филма „збуњујући и површан“.[23] Мик ЛаСел из San Francisco Chroniclea обрушио се на похвале филма рекавши „не треба се претварати како је 'Биће крви' ремек-дјело само зато што се Андерсон искрено трудио да он то и постане.“[24] Иако је Карла Мејер, из Сакраменто бија, дала филму три и по од четири звјездице, назвавши га „ремек-дјелом“, рекла је да је коначни обрачун између Данијела и Елија означио тренутак у којем филм Биће крви „престаје да буде ремек-дјело и постаје јако добар филм. Оно што је било велико постаје ситно, а затим изнурено.“[тражи се извор]

Топ десет листе

[уреди | уреди извор]

Филм се појавио на многим листама најбољих филмова 2007. разних филмских критичара.[25][26]

Кућна издања

[уреди | уреди извор]

Филм је 8. априла 2008. објављен на DVD-у. Објављен је у издањима са једним и са два диска. Андерсон је одбио снимити коментар за филм.[29] Потврђено је и објављивање HD-DVD издања, али је касније отказано због пропасти формата. Blu-ray издање је објављено 3. јуна 2008.

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]
Удружење/Награда Категорија Побједник/номиновани Резултат
Амерички филмски институт[30] Филм године (2007) Да
Америчко друштво сниматеља Најбоља фотографија Роберт Елсвит Да
БАФТА[31] Најбоља фотографија Роберт Елсвит Не
Нејбоља музика Џони Гринвуд
Најбоља сценографија Џек Фиск и Џим Ериксон
Најбољи адаптирани сценарио Пол Томас Андерсон
Најбољи филм Данијел Лупи, Џоан Селар и Пол Томас Андерсон
Најбољи глумац Данијел Деј-Луис Да
Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон Не
Најбољи споредни глумац Пол Дејно
Најбољи Звук Метју Вуд
Цех америчких глумаца[тражи се извор] Најбољи глумац Данијел Деј-Луис Не
Цех америчких продуцената Продуцент године Пол Томас Андерсон, Данијел Лупи и Џоан Селар Не
Цех америчких редитеља[32] Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон Не
Цех америчких сценариста Најбољи адаптирани сценарио Пол Томас Андерсон Не
Национално друштво филмских критичара[тражи се извор] Најбоља фотографија Роберт Елсвит Да
Најбољи филм
Најбољи глумац Данијел Деј-Луис
Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон
Оскари[33] Најбоља фотографија Роберт Елсвит Да
Најбоља монтажа Дилан Тиченор Не
Најбоља монтажа звука Метју Вуд
Најбоља сценографија Џек Фиск и Џим Ериксон
Оскар за најбољи адаптирани сценарио Пол Томас Андерсон
Најбољи глумац Данијел Деј-Луис Да
Најбољи филм Не
Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон
Удружење филских критичара Остина[тражи се извор] Најбоља фотографија Роберт Елсвит Да
Најбоља оригинална музика Џони Гринвуд
Најбољи филм
Најбољи глумац Данијел Деј-Луис
Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон
Удружење филмских критичара Лос Анђелеса[34] Најбоља сценографија Џек Фиск и Џим Ериксон Да
Најбољи филм
Најбољи глумац Данијел Деј-Луис
Најбољи редитељ Пол Томас Андерсон
Удружење телевизијских, радијских и интернетских филмских критичара[35] Најбољи глумац Данијел Деј-Луис Да
Најбољи композитор Џони Гринвуд
Златни глобуси[36] Најбољи филм-драма Не
Најбољи глумац-драма Данијел Деј-Луис Да
Напомена:
Да означава освојену награду
Не означава номинацију

Референце у другим медијима

[уреди | уреди извор]

У медијима се често користила насловна фраза „Биће крви“ („There will be blood“) како би се описале теме које нису у вези са самим филмом. Фраза се појавила и на насловници Њусвикаa од 18. фебруара 2008, а односила се а контроверзе у Републиканској странци изазване избором Џона Макејна за предсједничког кандидата.[тражи се извор] „There Might Be Blood“ („Могло би бити крви“) био је наслов двају епизода двају различитих телевизијских серија из 2008, Psych[37] и Gossip Girl.[38] У серији Good Eats Food Networka, епизода из јуна „There Might Be Oil“, а тема те епизоде била су јестива уља.[39]У телевизијској емисији The Daily Show Comedy Centrala кориштено је неколико референци на Биће крви, укључујући сегмент из јуна 2008. о поплавама на Средњем Западу названом „There Will Be Flood“.[40] Насловна фраза кориштена је у емисији The Colbert Report у фебруару 2008, кад је водитељ Стефан Колберт почео лажну свађу са телевизијским забављачем Конаном О’Брајеном, вичући: „Oh there will be blood!“ („Ох, биће крви!“).[41] У 25. сезони квиза Џепарди појавила се категорија названа „There Will Be Blood Sausage“ (Биће крвавица).[42]

Неки љубитељи филма вјеровали су да ће се упечатљива реченица Данијела Плејнвјуа „I drink your milkshake“ („Пијем твој милкшејк“) придружити најславнијим цитатима у историји популарне културе.[43] Тај цитат кориштен је више пута у медијима. У 24. сезони квиза Jeopardy, „I Drink Your Milkshake“ био је назив категорије о млијечним напицима.[44] Џон Стјуарт, водитељ The Daily Showa и 80. додјеле Оскара (на којој је Биће крви био номинован у осам категорија), реферисао се на реченицу више пута у својој емисији као реакцију на вијести о вађењу нафте, чак и током интервјуа са Тедом Копелом[45] и Ненси Пелоси.[46] У фебруару 2008, ноћ прије 80. додјеле Оскара, у скечу Saturday Night Livea названом „I Drink Your Milkshake“, Данијел и Х. В. Плејнвју путују из државе у државу у потрази за савршеним милкшејком.[47] Цитат је био и инспирација за истоимену интернет страницу,[48] као и за видео на Јутубу назван „There Will Be Milkshakes“, који је комбинација сцена из филма и пјесме „Milkshake“ Келис која свира у позадини.[49] На Јутубу постоји стотине пародије које су снимили обожаватељи користећи на разне начине познату фразу.[50]

У епизоди Саут Парка „Breast Cancer Show Ever“ пародира се посљедња сцена филма: након што Венди претуче Кертмена, приђе јој Џ. Меки јој приђе и каже: „Wendy!“, на шта она одговори: „I'm finished“ („Готова сам!“) док Картман лежи потрбушке у локви крви.[51] У сегменту Daily Showa кориштен је исјечак у којем Данијел Плејнвју говори становницима Малог Бостона,[52] док The Colbert Report укључује исјечак експлозије нафтне бушотине из филма у сегменту „Aqua Colbert“.[53]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Stern, Marlow (10. 12. 2007). „There Will Be Blood Press Conference”. Manhattan Movie Magazine. 
  2. ^ а б в г Goodwin, Christopher (25. 11. 2007). „Daniel Day-Lewis Gives Blood, Sweat and Tears”. The Sunday Times. Приступљено 21. 12. 2007. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Hirschberg, Lynn (11. 12. 2007). „The New Frontier's Man”. New York Times. Приступљено 31. 12. 2007. 
  4. ^ Freydkin, Donna (10. 12. 2007). „Daniel Day-Lewis has recognition in his Blood”. USA Today. Приступљено 21. 12. 2007. 
  5. ^ Vilkomerson, Sarah (18. 12. 2007). „P.S. I Love You Daniel Day-Lewis”. New York Observer. Архивирано из оригинала 25. 12. 2007. г. Приступљено 31. 12. 2007. 
  6. ^ Foundas, Scott (16. 1. 2008). „Paul Thomas Anderson: Blood, Sweat and Tears”. LA Weekly. Приступљено 10. 2. 2008. [мртва веза]
  7. ^ а б в Lewis, Judith (19. 12. 2007). „Daniel Day-Lewis: The Way He Lives Now”. L.A. Weekly. Архивирано из оригинала 11. 5. 2008. г. Приступљено 31. 12. 2007. 
  8. ^ „National Public Radio Audio Interview”. NPR. 
  9. ^ Willman, Chris (децембар 2007). „There Will Be Music”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 31. 12. 2014. г. Приступљено 21. 12. 2007. 
  10. ^ Ponto, Arya (7. 9. 2007). „Jonny Greenwood scoring PTA's new film”. Just Press Play. Архивирано из оригинала 26. 9. 2007. г. Приступљено 21. 12. 2007. 
  11. ^ Stern, Marlow (10. 12. 2007). „There Will Be Blood Press Conference”. Manhattan Movie Magazine. 
  12. ^ „There Will Be Blood - Box Office Mojo”. Box Office Mojo. Приступљено 8. 4. 2008. 
  13. ^ „There Will Be Blood - Rotten Tomatoes”. Rotten Tomatoes. Приступљено 19. 4. 2008. 
  14. ^ „There Will Be Blood (2007): Reviews”. Metacritic. Архивирано из оригинала 08. 01. 2008. г. Приступљено 5. 3. 2008. 
  15. ^ Sarris, Andrew (17. 12. 2007). „Oil, Oil Everywhere!”. New York Observer. 
  16. ^ Kenny, Glenn (13. 12. 2007). „There Will Be Blood”. Premiere. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г. Приступљено 31. 12. 2007. 
  17. ^ Dargis, Manohla (26. 12. 2007). „An American Primitive, Forged in a Crucible of Blood and Oil”. New York Times. Приступљено 31. 12. 2007. 
  18. ^ D'Angelo, Mike (26. 12. 2007). „One Fine Ham”. Esquire. Приступљено 31. 12. 2007. 
  19. ^ Schickel, Richard (24. 12. 2007). „There Will Be Blood: An American Tragedy”. Time. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г. Приступљено 31. 12. 2007. 
  20. ^ Charity, Tom (29. 12. 2007). „Review: The best (and worst) films of 2007”. CNN. Приступљено 6. 1. 2008. 
  21. ^ „Schickel, Richard; “The 10 Best Movies”; time.com”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2009. г. Приступљено 26. 06. 2009. 
  22. ^ Christopher, James (27. 4. 2008). „Top 100 Films”. The Times. 
  23. ^ White, Armond. „A Guilt-Soaked Epic”. New York Press. Архивирано из оригинала 8. 4. 2008. г. Приступљено 19. 4. 2008. 
  24. ^ LaSalle, Mick (4. 1. 2008). „Conquering the West, and getting his hands dirty in the process”. San Francisco Chronicle. Приступљено 19. 4. 2008. 
  25. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х „Metacritic: 2007 Film Critic Top Ten Lists”. Metacritic. Архивирано из оригинала 2. 1. 2008. г. Приступљено 5. 1. 2008. 
  26. ^ а б в г д ђ е ж з и „Movie City News”. Архивирано из оригинала 3. 1. 2008. г. Приступљено 24. 6. 2009. 
  27. ^ Charity, Tom (29. 12. 2007). „Review: The best (and worst) films of 2007”. CNN. Приступљено 6. 1. 2008. 
  28. ^ Germain, David (27. 12. 2007). „'No Country for Old Men' earns nod from AP critics”. Christy Lemire. Associated Press, preko Columbia Daily Tribunea. Архивирано из оригинала 3. 1. 2008. г. Приступљено 31. 12. 2007. 
  29. ^ „There Will Be No Commentary”. Awards Daily. Приступљено 11. 3. 2008. 
  30. ^ „No Country for Old Men, Juno named to AFI's Top 10 of year”. CBC News. 2007-12-17. Архивирано из оригинала 8. 1. 2008. г. Приступљено 2007-12-31. 
  31. ^ „BAFTA Film Award Winners in 2008”. British Academy of Film and Television Arts. Архивирано из оригинала 18. 1. 2008. г. Приступљено 2008-02-19. 
  32. ^ „Directors Guild announces nominations”. Rope of Silicon. 2007-12-20. Архивирано из оригинала 10. 1. 2008. г. Приступљено 2007-12-31. 
  33. ^ „Nominees - 80th Annual Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 23. 1. 2008. г. Приступљено 2008-01-22. 
  34. ^ Giles, Jeff (2007-12-10). „There Will Be Blood, No Country For Old Men Top Critics' Awards: New York, LA, Boston and D.C. scribes honor the best of 2007”. Rotten Tomatoes / IGN Entertainment, Inc. Приступљено 2007-12-22. 
  35. ^ „Coens land Critics' Choice Awards”. BBC News. 2008-01-08. Приступљено 2008-01-08. 
  36. ^ „2007 Golden Globe Nominations and Winners”. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 24. 05. 2012. г. Приступљено 2008-02-19. 
  37. ^ „Psych: There Might Be Blood”. TV.com. Архивирано из оригинала 04. 12. 2008. г. Приступљено 2. 1. 2009. 
  38. ^ „Gossip Girl: There Might be Blood”. TV.com. Архивирано из оригинала 25. 12. 2008. г. Приступљено 2. 1. 2009. 
  39. ^ „There Will Be Oil”. Food Network. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 2. 1. 2009. 
  40. ^ „There Will Be Flood”. The Daily Show. 18. 7. 2008. Приступљено 2. 1. 2009. 
  41. ^ „Post-Show Ass Kicking”. Colbert Nation. 4. 2. 2008. Приступљено 2. 1. 2009. 
  42. ^ „Jeopardy! Show #5529”. J! Archive. Приступљено 2. 1. 2009. 
  43. ^ „‘I DRINK YOUR MILKSHAKE!’: A Guide to Proper Usage”. New York Magazine. 1. 8. 2008. Приступљено 2. 1. 2009. 
  44. ^ „Jeopardy! Show #5498”. J! Archive. Приступљено 2. 1. 2009. 
  45. ^ „Ted Koppel”. The Daily Show. 26. 6. 2008. Приступљено 2. 1. 2009. 
  46. ^ „Nancy Pelosi”. The Daily Show. 28. 7. 2008. Приступљено 2. 1. 2009. 
  47. ^
  48. ^ „I Drink Your Milkshake!”. IDrinkYourMilkshake.com. Архивирано из оригинала 25. 09. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2009. 
  49. ^ „There Will Be Milkshakes”. YouTube. 13. 1. 2008. Приступљено 2. 1. 2009. 
  50. ^ „YouTube Search - I Drink Your Milkshake”. YouTube. Приступљено 2. 1. 2009. 
  51. ^ „Wendy vs. Cartman”. South Park Studios. Приступљено 2. 1. 2009. 
  52. ^ „Crude Boys”. The Daily Show. 12. 4. 2008. Приступљено 2. 1. 2009. 
  53. ^ „Aqua Colbert”. Colbert Nation. 20. 3. 2008. Приступљено 2. 1. 2009. 


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Биће крви на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биће_крви&oldid=27687827”