[go: nahoru, domu]
Пређи на садржај

Невадо Сан Франциско

С Википедије, слободне енциклопедије
Невадо Сан Франциско
Највиша тачка
Географске карактеристике
Највиша тачка6016
Ндм. висина6016 m
Географија
ДржавеАргентина-Чиле
МасивАнди
Пењање
Први успон1913. године
Валтер Пенк[1]

Невадо Сан Франциско је стратовулкан на граници Аргентине и Чилеа,[2] лоциран југоисточно од пролаза Сан Франциско. Сматра се угашеним и један је од неколико узвишења у овој области која прелазе висину од 6 000 m, а међу којима доминира Охос дел Саладо. Налази се на граници провинција Катамарке (Аргентина) и Копијапа (Чиле).[3][4][5]

Вулкан је део Централне вулканске зоне Анда[6] и достиже надморску висину од 6 016 m.[7][3] Изграђен је од андезита са изузетком базалтних купа и лавичних токова на источној страни. Ове купе део су раседне линије Пеинадо. Њихов узорак датиран је аргонском хронологијом на период од пре 200 000 година.[8]‍:74–75  Они су вредни пажње због својих фенокристала оливина.[6] Међу лавичним токовима издваја се један дужине 11 km, не старији од милион година. [9] На западним падинама налазе се куполе од дацитске лаве.[10], а на врху две кружне конструкције из доба Инка или Формативног периода.[8] Први званични успон на овај вулкан извео је Валтер Пенк (Немачка) 16. децембра 1913. године.[11]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Walter Penck (1912—1914). Diarios de investigaciones y viajes a la Cordillera de los Andes. 
  2. ^ Biggar, John (2020). The Andes a guide for climbers (5th изд.). Castle Douglas, Scotland. ISBN 978-0-9536087-7-5. OCLC 1260820889. 
  3. ^ а б „San Francisco”. Andes Specialists (на језику: енглески). Приступљено 12. 4. 2020. 
  4. ^ „Capas SIG | Instituto Geográfico Nacional”. www.ign.gob.ar. Приступљено 2020-04-30. 
  5. ^ rbenavente. „Biblioteca del Congreso Nacional | SIIT | Mapas vectoriales”. bcn.cl (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-30. 
  6. ^ а б Kay, Suzanne Mahlburg; Mpodozis, Constantino; Gardeweg, Moyra (1. 1. 2014). „Magma sources and tectonic setting of Central Andean andesites (25.5–28°S) related to crustal thickening, forearc subduction erosion and delamination”. Geological Society, London, Special Publications (на језику: енглески). 385 (1): 310. Bibcode:2014GSLSP.385..303K. ISSN 0305-8719. S2CID 129489335. doi:10.1144/SP385.11. 
  7. ^ Difrol Архивирано 27 септембар 2007 на сајту Wayback Machine
  8. ^ а б Nevado de Incahuasi: The Archaeological Anatomy of a Sacred Mountain in the Andes. 2008. ISBN 978-1-109-06242-7. [мртва веза]
  9. ^ „Comunicación | Conicet”. www.conicet.gov.ar (на језику: шпански). Приступљено 7. 7. 2017. 
  10. ^ Baker, P. E.; Gonzalez-Ferran, O.; Rex, D. C. (1. 2. 1987). „Geology and geochemistry of the Ojos del Salado volcanic region, Chile”. Journal of the Geological Society (на језику: енглески). 144 (1): 89. Bibcode:1987JGSoc.144...85B. ISSN 0016-7649. S2CID 130046594. doi:10.1144/gsjgs.144.1.0085. 
  11. ^ Penck, Walter (1912—1914). Diarios de investigaciones y viajes a la Cordillera de los Andes. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Невадо_Сан_Франциско&oldid=27409070”