Indolin
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
2,3-dihidro-1H-indol
| |
| Drugi nazivi
2,3-Dihidroindol
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| Bajlštajn | 111915 |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.007.107 |
| RTECS | NL6906300 |
| |
| Svojstva | |
| C8H9N | |
| Agregatno stanje | Čista zelena tečnost |
| Gustina | 1,063 g/mL |
| Tačka topljenja | -21 °C |
| Tačka ključanja | 220–221 °C |
| Srodna jedinjenja | |
Srodne aromatično jedinjenje
|
karbazol, indol, izoindolin, oksindol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Indolin je aromatični heterociklično organsko jedinjenje. On ima bicikličnu strukturu, koja se sastoji od šestočlanog benzenovog prstena kondenzovanog sa petočlanim pirolidinskim prstenom. Ovo jedinjenje je bazirano na strukturi indola, ali je 2-3 veza zasićena. On se može konvertovati u indol putem oksidacije/dehidrogenacije.[3][4]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
