Техно

Tehno (engl. techno) је облик електронске музике, који се развио у Детроиту (Мичиген, САД) средином 1980-их, под утицајем електро и фанк музике, као и новог таласа.

После почетног успеха у Детроиту, техно музика се шири жанровски на многе поџанрове, а просторно на цео свет. Након Детроита Техно се брзо ширио у Европи, поготово у Немачкој, Холандији и Белгији, а данас је Берлин можда и центар техно догађања. Техно је био мање подложан комерцијализацији жанра него Хоусе. Карактерише га чвршћи звук и бржи ритам у односу на Хоусе правце иако ни то није правило јер је спектар поџанрова данас широк. Врхунац популарности у Европи доживљава 90тих година на фестивалима попут Ловепараде у Берлину на којем је једном приликом боравило преко 1 милион људи у истом дану. Иако се продуценти углавном труде да задрже дух Техна у подземљу и перцепцију да је то алтернативна музика, данас је Техно стваралаштво познато скоро свима услед општег развитка технологије која данас може да замени музичке инструменте, као и све већем броју фестивала широм света.

Реч техно је скраћеница од речи технологија и први пут се користи 1985. као назив за грану хаус музике. Први ДЈ који је 1985. испродуцирао техно је Јуан Аткинс. Ова врста музике јако добро успева у сировим крајевима. ДЈ Џеф Милс каже: "Техно у Детроиту има исту функцију као хард хип-хоп у L.А.-у или Њујорку. Он је врста бега. Па у Детроиту се убија из забаве!" У Европи техно први пут стиже 1987. Техно музика се дели на још неколико врста : Транце, Псyцхеделиц, Дубстеп, Хард Басс, Друм анд Басс, Хардцоре. Неки од најпознатијих Дј-ева данашњице су: Свен Ватх, Царл Цоx, Цристиан Варела, Рицхие Хаwтин, Нина Кравиз, Црис Лиебинг, Марцо Царола, Марко Настиц, Урос Умек, Лоцо Дице, Адам Беyер, Јосепх Царпиати, Еллен Аллиен, Јулиан Јеwеил, Амелие Ленс, Вицтор Руиз, Илија Ђоковић, Соломун итд...