Бицикл
Бицикл је копнено превозно средство на два точка које покреће возач својом снагом помоћу педала. Почео је да се користи у 19. веку у Европи.
Према неким изворима бицикл је конструисао Микеланђело и први бицикл је био без педала. Био је од дрвета и возио се одгуривањем ногама као тротинет. У 19. веку бицикли су били са веома великим предњим точком на коме су биле фиксно монтиране педале.
Пренос преко зупчаника и ланца на задњи точак се појавио почетком 20. века. Није се дуго чекало ни на појаву мењача брзина за бицикле. Само на првим мењачима ланац се пребацивао ручно и бициклисти су имали прљаве руке.
Одржавање равнотеже на бициклу је знање које се стиче праксом и потебно је извесно време и храброст.
Постоји више врста бицикала:
- женски бицикл - нема цев која спаја говернале и седиште (сиц), да би даме могле да га возе и у сукњи
- мушки бицикл - има цев која спаја говернале и седиште, чиме се добија у крутости-чврстини и носивости бицикла а на ту цев се може инсталирати мало седиште за превоз деце
- дечији бицикл је бицикл мањих димензија, а често има још два помоћна точка, који могу да се демонтирају, за децу док уче да возе бицикл
- трицикл има три точка, два позади и користе га пре свега деца јер је стабилан и није потребно одржавати равнотежу
- спортски бицикл има могућност постизања великих брзина али веома неудобно седиште (на коме се углавном и не седи), говернале тако постављене да се на њему седи у савијеном положају да би отпор ваздуха био што мањи; израђен је од веома лаких материјала, има врло узане гуме да би трење са подлогом било што мање, а такође има мењач са десетак брзина који омогућује велики пренос на равном и постизање великих брзина или мањи пренос за савладавање успона; користи се у спортском бициклизму
- бицикл с помоћним мотором има додат мотор до 50 цм³ са врло малом потрошњом, око 1 L / 100 км; достиже брзину до 40 км/х; нарочито је познат француски бицикл са помоћним мотором типа Солекс
- тандем је бицикл за две особе које седе једна иза друге
- рикша бицикл иза себе има приколицу у којој могу да седе до две особе; рикшу у основној верзији вуче човек, ова врста превоза је присутна у југоисточниј Азији
- носачки бицикл има три точка, два напред, те испред себе корпу у коју може да се стави терет
- маунтин бајк или планински (брдски, теренски) бицикл је за вожњу по екстремним теренима, веома робустан; крампони су на точковима
- пони бицикл је бицикл на расклапање; то је врста женског бицикла, нешто мањих точкова у односу на стандардни, који у средњем делу бицикла (у висини колена) има шарку која омогућује "преламање"-склапање бицикла на много мањи простор; познат је југословенски УНИС-ов бицикл пони
- собни бицикл је атлетска справа која се састоји од седишта, педала и говернала-држача за руке; педале се окрећу као на бициклу, а на 'говерналама' се налазе инструменти којима се фиктивно мери брзина; у оквиру справе постоји могућност симулирања успона тј. отпора окретању педала; служи за јачање мишића ногу, за стицање кондиције али и мршављење
- моноцикл је бицикл са једним точком; потребан је изузетан осећај равнотеже; користи се у циркусима
По типу задње главчине бицикла, где се налази зупчаник на точку, бицикли се производе у две верзије:
- контраши, бицикли код којих се покретањем ланца у супротном смеру од смера за вожњу изазива ефекат кочења, тј. то је врста кочнице
- фрајлауф, немају ефекат кочења при окретању педала уназад
Бицикли су веома присутни тамо где је равница. У Европи су то Холандија и панонске земље. Бицикли су масовни и у земљама са ниским стандардом као што су Кина, Вијетнам и Индонезија.
Бицкли су се користили и у неким војскама као бициклистичке јединице те у полицији (нпр. југословенској).
Бицикле су за превоз људства и опреме нарочито користиле војске које су се морале борити у областима где су путеви били уништени или блатњави због монсуна. Два таква примера представљају јапанска војска у Малаји и Бурми за време Другог светског рата, односно војска Северног Вијетнама за време Вијетнамског рата. У потоњем је сваки бицикл стандарно превозио по 50 килограма опреме.
