Drupal — razlika između izmena
Sadržaj obrisan Sadržaj dodat
m Разне исправке |
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20240801)) #IABot (v2.0.9.5) (GreenC bot |
||
| (Nisu prikazane 42 međuizmene 11 korisnika) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
{{Инфокутија софтвер |
{{Инфокутија софтвер |
||
| |
| логотип = Drupal 8 logo Stacked.png |
||
| |
| натпис_логотипа = Друпал 8 лого |
||
| |
| снимак_екрана= Drupal 8 quickedit.png |
||
| |
| натпис = Друпал 8 |
||
| |
| аутор = [[Дрис Бајтерт]] |
||
| |
| програмер = [[Друпал]] заједница |
||
| |
| објављен = {{start date and age|2000|5|18}}<ref>[https://github.com/drupal/drupal/releases?after=4.0.0 Earliest tagged releases]</ref> |
||
| верзија_најновијег_издања = 8.4.0 |
| верзија_најновијег_издања = 8.4.0<ref name="Drupal-8-Releases" /> |
||
| датум_најновијег_издања = {{start date and age|2017|10|04|df=yes}} |
| датум_најновијег_издања = {{start date and age|2017|10|04|df=yes}} |
||
| ⚫ | |||
| статус = активан |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| платформа = вишеплатформски |
| платформа = вишеплатформски |
||
| величина = 80 MB (некомпримовано Друпал 8 језгро) |
| величина = 80 MB (некомпримовано Друпал 8 језгро)<ref name="Drupal-8-Releases"/> |
||
| |
| језик = вишејезичан |
||
| жанр = [[CMS|Систем за управљање садржајем]], [[заједница]] и [[Блог|блог платформа]] |
| жанр = [[CMS|Систем за управљање садржајем]], [[заједница]] и [[Блог|блог платформа]] |
||
| лиценца = [[ГНУ-ова општа јавна лиценца]] верзије 2 и новије |
| лиценца = [[ГНУ-ова општа јавна лиценца]] верзије 2 и новије |
||
| веб-сајт = https://www.drupal.org/ |
| веб-сајт = https://www.drupal.org/ |
||
}} |
}} |
||
'''Друпал''' је [[Слободни софтвер|бесплатан]] [[CMS|систем за управљање садржајем]] [[Softver otvorenog koda|отвореног кода]], написан у [[PHP]]-у и дистрибуиран под [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-овом општом јавном лиценцом]],<ref name=licensingfaq>{{Cite web|url=http://drupal.org/licensing/faq | title= Licensing FAQ | work= drupal.org | accessdate= |
'''Друпал''' је [[Слободни софтвер|бесплатан]] [[CMS|систем за управљање садржајем]] [[Softver otvorenog koda|отвореног кода]], написан у [[PHP]]-у и дистрибуиран под [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-овом општом јавном лиценцом]],<ref name="licensingfaq">{{Cite web | url= http://drupal.org/licensing/faq | title= Licensing FAQ | work= drupal.org | accessdate= 8. 4. 2009 | archive-date= 05. 09. 2015 | archive-url= https://web.archive.org/web/20150905114659/https://www.drupal.org/licensing/faq/ | url-status= }}</ref><ref name="over">{{Cite web | title= The Drupal Overview | url= http://drupal.org/node/265726 | work= drupal.org | accessdate= 8. 4. 2009 | archive-date= 16. 11. 2016 | archive-url= https://web.archive.org/web/20161116184900/https://www.drupal.org/node/265726 | url-status= }}</ref><ref name="reqs">{{Cite web | url= http://drupal.org/requirements | title= System Requirements | work= drupal.org | accessdate= 8. 4. 2009 | archive-date= 09. 04. 2016 | archive-url= https://web.archive.org/web/20160409124633/https://www.drupal.org/requirements | url-status= }}</ref> који обезбеђује [[Бек-енд|бек-енд фрејмворк]] за најмање 2,2% свих [[Веб|веб-сајтова]] на свету<ref>{{Cite web|url=http://w3techs.com/technologies/overview/content_management/all | title= Usage of content management systems for websites|author=W3Techs |date=15. 7. 2011 | accessdate=15. 7. 2011}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://trends.builtwith.com/cms/Drupal | title= Drupal Usage Statistics| author = BuiltWith |date=28. 3. 2011 | accessdate=28. 3. 2011}}</ref> – од малих, личних презентација, [[блог]]ова, па до робусних пословних веб-сајтова за [[Електронска трговина|е-трговину]].<ref>{{Cite web|url=https://archive.org/details/Css3TheFutureIsNow | title= The State of Drupal 2010 speech|publisher= Archive.org |date=10. 3. 2001 | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> Разни системи такође користе Друпал за [[управљање знањем]] и за пословну колаборацију.<ref>{{Cite web |url=https://drupal.org/node/7888 |title=Knowledge management with Drupal |access-date=11. 03. 2017 |archive-date=30. 07. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200730034011/https://www.drupal.org/node/7888 |url-status= }}</ref> |
||
Стандардно издање Друпала, познатије као '''Друпал језгро''', обезбеђује основне функционалности заједничке за све [[CMS|системе за управљање садржајем]] ({{јез-енгл|Content management systems - CMS}}). То су регистрација и одржавање корисничких налога, управљање менијима, [[RSS|РСС]] изворима вести, таксономијом, прилагођавање изгледа страница и администрација система. Инсталација Друпал језгра може послужити као једноставан веб-сајт, једнокориснички или вишекориснички [[блог]], [[Форум (интернет)|Интернет форум]], или пак веб-сајт заједнице обезбеђујући садржај генерисан од стране корисника ({{јез-енгл|user-generated content}}). |
Стандардно издање Друпала, познатије као '''Друпал језгро''', обезбеђује основне функционалности заједничке за све [[CMS|системе за управљање садржајем]] ({{јез-енгл|Content management systems - CMS}}). То су регистрација и одржавање корисничких налога, управљање менијима, [[RSS|РСС]] изворима вести, таксономијом, прилагођавање изгледа страница и администрација система. Инсталација Друпал језгра може послужити као једноставан веб-сајт, једнокориснички или вишекориснички [[блог]], [[Форум (интернет)|Интернет форум]], или пак веб-сајт заједнице обезбеђујући садржај генерисан од стране корисника ({{јез-енгл|user-generated content}}). |
||
У јануару, 2017. године, Друпал заједница је добила свог милионитог члана.<ref>{{cite web|url=https://www.drupal.org/node/2110205|title=1 Million Users on Drupal.org!|work=drupal.org}}</ref> У ову бројку спада и 105.400 корисника који активно доприносе развоју Друпала.<ref name="dohome">{{Cite web|url=https://drupal.org/|title=Drupal Homepage|work=Drupal.org|accessdate=15. |
У јануару, 2017. године, Друпал заједница је добила свог милионитог члана.<ref>{{cite web|url=https://www.drupal.org/node/2110205|title=1 Million Users on Drupal.org!|work=drupal.org}}</ref> У ову бројку спада и 105.400 корисника који активно доприносе развоју Друпала.<ref name="dohome">{{Cite web|url=https://drupal.org/|title=Drupal Homepage|work=Drupal.org|accessdate=15. 4. 2016|archive-date=24. 07. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130724232201/https://drupal.org/|url-status=}}</ref> Резултат овога је више од 35.800 бесплатних модула који унапређују и прилагођавају функционалности Друпала, преко 2.300 бесплатних тема које мењају општи изглед Друпала и најмање 1.100 бесплатних дистрибуција које вам омогућавају брзо и лако подешавање сложених, специфичних Друпал веб-сајтова у мање корака.<ref>{{Cite web|url=https://www.drupal.org/project/project_distribution|title=Download & Extend: Distributions|last=|first=|date=30. 1. 2017|website=www.drupal.org|publisher=|accessdate=30. 1. 2017}}</ref> |
||
Иако Друпал програмерима нуди софистициран [[Апликациони програмски интерфејс|Апликациони програмски интерфејс (АПИ)]], основна инсталација и администрација веб-сајтова не захтева претходно знање програмирања. |
Иако Друпал програмерима нуди софистициран [[Апликациони програмски интерфејс|Апликациони програмски интерфејс (АПИ)]], основна инсталација и администрација веб-сајтова не захтева претходно знање програмирања. |
||
| Red 36: | Red 35: | ||
! Верзија !! Датум објављивања |
! Верзија !! Датум објављивања |
||
|- |
|- |
||
| 8.4.0 |
| 8.4.0 || 4. октобар 2017.<ref name="Drupal-8-Releases">[https://www.drupal.org/node/3060/release?api_version%5B%5D=7234&=Apply Drupal 8 release history; drupal.org]</ref> |
||
|- |
|- |
||
| 7.56 || 21. јун 2017. |
| 7.56 || 21. јун 2017.<ref name="Drupal-7-Releases">[https://www.drupal.org/node/3060/release?api_version%5B%5D=103&=Apply Drupal 7 release history; drupal.org]</ref> |
||
|- |
|- |
||
| 6.38 || 24. фебруар 2016. |
| 6.38 || 24. фебруар 2016.<ref name="Drupal-6-Releases">[https://www.drupal.org/node/3060/release?api_version%5B%5D=87&=Apply Drupal 6 release history; drupal.org]</ref> |
||
|- |
|- |
||
| 5.23 || 11. август 2010. |
| 5.23 || 11. август 2010.<ref name="Drupal-5-Releases">[https://www.drupal.org/node/3060/release?api_version%5B%5D=78&=Apply Drupal 5 release history; drupal.org]</ref> |
||
|} |
|} |
||
[[Датотека:drupal release timeline.png| |
[[Датотека:drupal release timeline.png|мини|десно|Историјат објављивања Друпала, од верзије 1 до 6]] |
||
Творац Друпала је [[Дрис Бајтерт]]. У почетку замишљен као форум, 2001. године постаје пројекат [[отворени код|отвореног кода]].<ref name=history>{{Cite web|url=http://drupal.org/node/769 | title=Историјат | work=drupal.org | accessdate= |
Творац Друпала је [[Дрис Бајтерт]]. У почетку замишљен као форум, 2001. године постаје пројекат [[отворени код|отвореног кода]].<ref name="history">{{Cite web | url=http://drupal.org/node/769 | title=Историјат | work=drupal.org | accessdate=8. 4. 2009 | archive-date=28. 02. 2009 | archive-url=https://web.archive.org/web/20090228050758/http://drupal.org/node/769 | url-status= }}</ref> Назив ''Друпал'' је енглеска варијанта холандске речи ''"druppel"'', што у преводу значи ''"[[кап]]љица"''.<ref>{{Cite web|url=http://translation.babylon.com/Dutch/to-English/druppel/ | title=Druppel: Превод са холандског на енглески | work=Babylon Translation | accessdate=8. 4. 2009 | archive-url=https://web.archive.org/web/20090413040840/http://translation.babylon.com/Dutch/to-English/druppel | archive-date=13. 4. 2009 |url-status=dead | df= }}</ref> Назив потиче од веб-сајта ''Drop.org'', који је у међувремену угашен и чији је код интегрисан у Друпал. Интересантна прича везана је за назив овог система, наиме [[Дрис Бајтерт]] је имао идеју да систем назове ''"dorp"'', што на холандском значи село, као симбол заједнице и међусобне подршке, међутим током провере доступности назива домена, догодила се грешка у куцању, па је на тај начин, сасвим случајно, од „села“ (''dorp'') настала „капљица“ (''druppel''). |
||
Интересовање за Друпал се значајно повећало 2003. године када је ова платформа искоришћена за креирање дистрибуције ДинСпејс ({{јез-енгл|DeanSpace}}) за потребе примарне кампање кандидата [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]], [[Хауард Дин|Хауарда Дина]] на [[Председнички избори у САД 2004.|председничким изборима у САД, 2004. године]]. ДинСпејс дистрибуција је искоришћена за подршку у развоју преко 50 различитих, незваничних сајтова који су били наклоњени његовој кампањи и који су корисницима омогућавали директну међусобну комуникацију као и комуникацију са представницима саме кампање.<ref name="Melançon2012">{{harvnb|Melancon|Micka|Somers|2011|p=823}}</ref> Након завршетка кампање, чланови његовог тима за веб развој наставили су са интересовањем за развој веб платформе која би помогла политичком ангажману, па су у јулу 2004. покренули [[СивикСпејс Лабс]] ({{јез-енгл|CivicSpace Labs}}), "прву компанију чији су се запослени бавили искључиво развојем и дистрибуцијом Друпал технологије".<ref name=Critchley>{{Cite web|url=http://www.oreillynet.com/onlamp/blog/2006/05/digital_politics_an_interview.html | title=Digital Politics: An Interview With CivicSpace Founder Zack Rosen |last=Critchley| first=Spencer | work=O'Reilly Media |date= |
Интересовање за Друпал се значајно повећало 2003. године када је ова платформа искоришћена за креирање дистрибуције ДинСпејс ({{јез-енгл|DeanSpace}}) за потребе примарне кампање кандидата [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]], [[Хауард Дин|Хауарда Дина]] на [[Председнички избори у САД 2004.|председничким изборима у САД, 2004. године]]. ДинСпејс дистрибуција је искоришћена за подршку у развоју преко 50 различитих, незваничних сајтова који су били наклоњени његовој кампањи и који су корисницима омогућавали директну међусобну комуникацију као и комуникацију са представницима саме кампање.<ref name="Melançon2012">{{harvnb|Melancon|Micka|Somers|2011|p=823}}</ref> Након завршетка кампање, чланови његовог тима за веб развој наставили су са интересовањем за развој веб платформе која би помогла политичком ангажману, па су у јулу 2004. покренули [[СивикСпејс Лабс]] ({{јез-енгл|CivicSpace Labs}}), "прву компанију чији су се запослени бавили искључиво развојем и дистрибуцијом Друпал технологије".<ref name="Critchley">{{Cite web|url=http://www.oreillynet.com/onlamp/blog/2006/05/digital_politics_an_interview.html | title=Digital Politics: An Interview With CivicSpace Founder Zack Rosen |last=Critchley| first=Spencer | work=O'Reilly Media |date=3. 5. 2006 | accessdate=27. 5. 2012}}</ref> И друге компаније су почеле да се специјализују за развој у Друпалу.<ref name="Kreiss">{{Cite web | url=http://culturedigitally.org/2012/03/dean-romney-and-drupal-values-and-technological-adoption | title=Dean, Romney, and Drupal: Values and Technological Adoption | last=Kreiss | first=Daniel | work=Culture Digitally | date=5. 3. 2012 | accessdate=27. 5. 2012 | archive-date=08. 03. 2012 | archive-url=https://web.archive.org/web/20120308194115/http://culturedigitally.org/2012/03/dean-romney-and-drupal-values-and-technological-adoption/ | url-status= }}</ref><ref name="Shapiro">Samantha M. Shapiro, [https://www.nytimes.com/2003/12/07/magazine/the-dean-connection.html "The Dean Connection"], ''[[The New York Times]]'' December 7, 2003, accessed May 27, 2012.</ref> До 2013. године број компанија које су нудиле услуге везане за развој у Друпалу, попео се на преко стотину.<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/drupal-services/all | title=Marketplace | work=drupal.org | accessdate=18. 4. 2013}}</ref> |
||
Закључно са 2014. годином Друпал је почела да развија заједница,<ref>{{Cite web|url=http://groups.drupal.org/node/1980 | title=Growth Graphs |last=Koenig| first=Josh | work=Groups.Drupal | accessdate= |
Закључно са 2014. годином Друпал је почела да развија заједница,<ref>{{Cite web|url=http://groups.drupal.org/node/1980 | title=Growth Graphs |last=Koenig| first=Josh | work=Groups.Drupal | accessdate=8. 4. 2009}}</ref> док је популарност све брже расла. Од јула 2007. до јуна 2008. године број преузимања Друпал инсталације са веб-сајта [http://drupal.org/ Drupal.org] {{Wayback|url=http://drupal.org/ |date=20191019082002 }} био је 1,4 милиона, што је повећање од отприлике 125% у односу на претходну годину.<ref>{{Cite web|title=Drupal Download Statistics | url=http://buytaert.net/drupal-download-statistics-2008 |last=Buytaert| first=Dries|year=2008| accessdate=8. 4. 2009}}</ref><ref>{{Cite web|title=Drupal Download Statistics | url=http://buytaert.net/drupal-download-statistics-2007 |last=Buytaert| first=Dries |year=2007| accessdate=8. 4. 2009}}</ref> |
||
Закључно са јануаром 2014. године, више од 1.180.000 веб-сајтова је користило Друпал.<ref>{{Cite web|url=https://drupal.org/project/usage/drupal | title=Usage statistics for Drupal core}}</ref> У ову бројку спадају на стотине познатих организација,<ref>{{Cite web|url=http://buytaert.net/tag/drupal-sites?page=27 | title=Drupal Sites | work=Dries Buytaert | accessdate=20. |
Закључно са јануаром 2014. године, више од 1.180.000 веб-сајтова је користило Друпал.<ref>{{Cite web|url=https://drupal.org/project/usage/drupal | title=Usage statistics for Drupal core}}</ref> У ову бројку спадају на стотине познатих организација,<ref>{{Cite web|url=http://buytaert.net/tag/drupal-sites?page=27 | title=Drupal Sites | work=Dries Buytaert | accessdate=20. 7. 2010}}</ref> као што су корпорације, медији и издавачи, државне институције и непрофитне организације,{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> школе и појединци. Друпал је награђен са неколико [[Пакт]] награда ({{јез-енгл|Packt}}) за допринос у области [[CMS|система за управљање садржајем]] [[Softver otvorenog koda|отвореног кода]]<ref>{{Cite web | url=http://www.packtpub.com/open-source-cms-award-previous-winners | title=OSS CMS Award Previous Winners | work=Packt Publishing | accessdate=8. 4. 2009 | archive-url=https://web.archive.org/web/20090707094004/http://www.packtpub.com/open-source-cms-award-previous-winners | archive-date=7. 7. 2009 |url-status=dead }}</ref> као и наградом [[Вебвер 100]] ({{јез-енгл|Webware 100}}) три пута за редом.<ref>{{Cite web |url=http://drupal.org/Drupal-2009-webware-100-winner |title=Drupal is a Webware 100 winner for the third year in a row |publisher=Drupal.org |accessdate=31. 8. 2011 |archive-date=20. 08. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160820013408/https://www.drupal.org/Drupal-2009-webware-100-winner |url-status= }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://news.cnet.com/8301-13546_109-10237630-29.html?tag=mncol |title=Cnet.com |publisher=News.cnet.com |date=19. 5. 2009 |accessdate=31. 8. 2011 |archive-date=10. 07. 2012 |archive-url=https://archive.today/20120710215055/http://news.cnet.com/8301-13546_109-10237630-29.html?tag=mncol |url-status= }}</ref> |
||
Дана 5. марта 2009. године, Бајтерт је објавио "застој" у развоју Друпал 7 верзије до 1. септембра 2009. године. |
Дана 5. марта 2009. године, Бајтерт је објавио "застој" у развоју Друпал 7 верзије до 1. септембра 2009. године.<ref>{{Cite web|url=http://buytaert.net/drupal-7-code-freeze-september-1st | title=Buytaert.net|publisher=Buytaert.net | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> Друпал 7 је објављен 5. јануара 2011. године, што је у неколико земаља обележено пригодним журкама.<ref>{{Cite web|url=http://buytaert.net/drupal-7-to-be-released-on-january-5th-with-one-ginormous-party | title=Drupal 7 to be released on January 5 (with one ginormous party) |publisher=Buytaert.net | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> Након тога, престала је подршка за Друпал 5, па је званична подршка била доступна само за верзије Друпал 6 и 7.<ref>{{Cite web|url=http://www.scoop.co.nz/stories/SC1012/S00048/xplain-hosting-drupal-7-quickstart-training-seminar.htm | title=Xplain Hosting Drupal 7 Quickstart training seminar|publisher=Scoop |date=16. 12. 2010}}</ref> Ажурирања Друпал 7 верзије су редовно објављивана.<ref name="release-notes-7.24">{{Cite web|url=http://drupal.org/drupal-7.24-release-notes | title=drupal 7.24 | work=drupal.org | accessdate=20. 11. 2013}}</ref> |
||
Дана 1. децембра 2012. године отпочет је развој Друпал 8 верзије.<ref>{{cite web|title=Drupal 8 In Marking The Biggest Change In Its Content Management History|url=http://www.eyerys.com/articles/news/drupal-8-marking-its-biggest-change-content-management-history|website=eyerys.com|accessdate=19. 11. 2015 |
Дана 1. децембра 2012. године отпочет је развој Друпал 8 верзије.<ref>{{cite web|title=Drupal 8 In Marking The Biggest Change In Its Content Management History|url=http://www.eyerys.com/articles/news/drupal-8-marking-its-biggest-change-content-management-history|website=eyerys.com|accessdate=19. 11. 2015}}</ref> Приближно три године касније, 7. октобра 2015. године објављена је рц1 ({{јез-енгл|release candidate}}) верзија Друпала 8.<ref>{{cite web|url=https://www.drupal.org/drupal-8.0.0-rc1|title=Drupal 8.0.0-rc1 announcement|work=drupal.org}}</ref> Друпал 8 доноси нове могућности и побољшања како за кориснике тако и за програмере, као што су: измењен кориснички интерфејс; [[WYSIWYG]] ({{јез-енгл|What You See Is What You Get}}) уређивање садржаја на самом сајту; побољшана подршка за мобилне уређаје; додати и побољшани допринесени {{јез-енгл|contributed}} модули као што су ''Views'', ''Date'', и ''Entity Reference''; представљена је нова, објектно-оријентисана [[PHP]] основа заснована на [[Симфони фрејмворк|Симфони]] компонентама; измењено је систем конфигурација; и побољшана је подршка за вишејезичност. Друпал 8 рц1 верзија је настала као резултат рада преко 3.200 програмера.<ref>{{cite web|url=https://www.drupal.org/drupal-8.0.0-rc1|title=Drupal 8.0.0-rc1 announcement|work=drupal.org}}</ref> |
||
Дана 15. јануара 2015. године, објављен је Друпал [[Форк (развој софтвера)|форк]] ({{јез-енгл|fork}}) под називом Бекдроп ({{јез-енгл|Backdrop}}).<ref>{{cite web|title=Roadmap|url=https://backdropcms.org/roadmap|website=Backdropcms.org}}</ref> |
Дана 15. јануара 2015. године, објављен је Друпал [[Форк (развој софтвера)|форк]] ({{јез-енгл|fork}}) под називом Бекдроп ({{јез-енгл|Backdrop}}).<ref>{{cite web|title=Roadmap|url=https://backdropcms.org/roadmap|website=Backdropcms.org}}</ref> |
||
Друпал 8.0.0 је објављен 19. новембра 2015. године.<ref>{{cite web|title=Drupal 8.0.0 released|url=https://www.drupal.org/news/drupal-8.0.0-released|website=drupal.org|accessdate=19. 11. 2015 |
Друпал 8.0.0 је објављен 19. новембра 2015. године.<ref>{{cite web|title=Drupal 8.0.0 released|url=https://www.drupal.org/news/drupal-8.0.0-released|website=drupal.org|accessdate=19. 11. 2015}}</ref> Доступна је и његова надоградња у виду верзије 8.1.0<ref>[https://www.drupal.org/blog/drupal-8-1-0 Drupal 8.1.0 is now available | Drupal.org{{Ботовски наслов}}]</ref> која доноси бројна побољшања, ЦКЕдитор [[WYSIWYG]] надоградњу, додати [[Апликациони програмски интерфејс|АПИ]], побољшане странице за помоћ корисницима, и два нова експериментална модула. Сврха експерименталних модула је тестирање, иако нису у потпуности подржани. |
||
== Језгро == |
== Језгро == |
||
| Red 67: | Red 66: | ||
На основу подразумеване конфигурације Друпал веб-сајта, садржај могу креирати регистровани или анонимни корисници (уз дискретно право администратора да то одобри) и он је доступан посетиоцима веб-сајта на основу различитих критеријума. Од верзије 8, у Друпал језгро су уграђене одређене [[Симфони фрејмворк|Симфони]] библиотеке. |
На основу подразумеване конфигурације Друпал веб-сајта, садржај могу креирати регистровани или анонимни корисници (уз дискретно право администратора да то одобри) и он је доступан посетиоцима веб-сајта на основу различитих критеријума. Од верзије 8, у Друпал језгро су уграђене одређене [[Симфони фрејмворк|Симфони]] библиотеке. |
||
Уграђени модули такође поседују и хијерархијски систем [[таксономија]], који даје могућност да се садржај категорише или [[Tag (metadata)|обележава]] кључним речима како би му се лакше приступало. |
Уграђени модули такође поседују и хијерархијски систем [[таксономија]], који даје могућност да се садржај категорише или [[Tag (metadata)|обележава]] кључним речима како би му се лакше приступало. |
||
Друпал одржава детаљну базу промена у уграђеним функционалностима по верзијама система.<ref name=changelog>{{Cite web|url=https://www.drupal.org/drupal-7.39 | title= Drupal 7.39 released | work= drupal.org | accessdate=19. |
Друпал одржава детаљну базу промена у уграђеним функционалностима по верзијама система.<ref name="changelog">{{Cite web|url=https://www.drupal.org/drupal-7.39 | title= Drupal 7.39 released | work= drupal.org | accessdate=19. 9. 2015}}</ref> |
||
=== Уграђени модули === |
=== Уграђени модули === |
||
Друпал језгро садржи опционе модуле које администратор може да укључи како би проширио могућности језгра веб-сајта.<ref name=coremodules>{{Cite web|url=http://drupal.org/handbook/modules | archiveurl=https://web.archive.org/web/20080728103300/http://drupal.org/handbook/modules | archivedate=28. |
Друпал језгро садржи опционе модуле које администратор може да укључи како би проширио могућности језгра веб-сајта.<ref name="coremodules">{{Cite web|url=http://drupal.org/handbook/modules | archiveurl=https://web.archive.org/web/20080728103300/http://drupal.org/handbook/modules | archivedate=28. 7. 2008 | title=Handbook: Core Modules | work=drupal.org | accessdate=8. 4. 2009}}</ref> |
||
Подразумевана Друпал дистрибуција садржи бројне опције, као што су: |
Подразумевана Друпал дистрибуција садржи бројне опције, као што су: |
||
| Red 82: | Red 81: | ||
* Описне [[Униформни ресурсни локатор|URL]]-ове |
* Описне [[Униформни ресурсни локатор|URL]]-ове |
||
* Систем менија на више нивоа |
* Систем менија на више нивоа |
||
* Подршка за више веб-сајтова ({{јез-енгл|multi-site}})<ref name=multisite>{{Cite web|url=http://drupal.org/node/43816 | title=Drupal Multi-site installation recipes }}</ref> |
* Подршка за више веб-сајтова ({{јез-енгл|multi-site}})<ref name="multisite">{{Cite web|url=http://drupal.org/node/43816 | title=Drupal Multi-site installation recipes }}</ref> |
||
* Креирање и уређивање садржаја од стране више корисника |
* Креирање и уређивање садржаја од стране више корисника |
||
* Подршка за [[ОпенИД]] протокол |
* Подршка за [[ОпенИД]] протокол |
||
| Red 93: | Red 92: | ||
=== Уграђене теме === |
=== Уграђене теме === |
||
Друпал садржи и уграђене теме које прилагођавају изглед и понашање ({{јез-енгл|look and feel}}) Друпал веб-сајтова,<ref name=coretheme>{{Cite web|url=http://drupal.org/node/91964 | title=Garland, the new default core theme |last=Buytaert| first=Dries | work=drupal.org | accessdate= |
Друпал садржи и уграђене теме које прилагођавају изглед и понашање ({{јез-енгл|look and feel}}) Друпал веб-сајтова,<ref name="coretheme">{{Cite web|url=http://drupal.org/node/91964 | title=Garland, the new default core theme |last=Buytaert| first=Dries | work=drupal.org | accessdate=8. 4. 2009}}</ref> као што су ''Гарланд'' и ''Бартик'' теме. |
||
Модул ''Колор'', представљен у Друпалу 5.0, омогућава администраторима промену палете боја одређене теме у самом интерфејсу [[Веб-прегледач|Веб-читача]].<ref name=colormodule>{{Cite web|url=http://drupal.org/handbook/modules/color | title=Color: Allows the user to change the color scheme of certain themes | work=drupal.org | accessdate= |
Модул ''Колор'', представљен у Друпалу 5.0, омогућава администраторима промену палете боја одређене теме у самом интерфејсу [[Веб-прегледач|Веб-читача]].<ref name="colormodule">{{Cite web|url=http://drupal.org/handbook/modules/color | title=Color: Allows the user to change the color scheme of certain themes | work=drupal.org | accessdate=8. 4. 2009}}</ref> |
||
=== Локализација === |
=== Локализација === |
||
Закључно са јануаром 2017. године, Друпал је доступан на 100 језика и [[Енглески језик|енглеском]] (подразумевани језик).<ref>{{Cite web|url=https://localize.drupal.org/translate/downloads | title=Drupal core translation downloads | work=drupal.org | accessdate=30. |
Закључно са јануаром 2017. године, Друпал је доступан на 100 језика и [[Енглески језик|енглеском]] (подразумевани језик).<ref>{{Cite web | url=https://localize.drupal.org/translate/downloads | title=Drupal core translation downloads | work=drupal.org | accessdate=30. 1. 2017 | archive-date=05. 03. 2016 | archive-url=https://web.archive.org/web/20160305024353/https://localize.drupal.org/translate/downloads | url-status= }}</ref> Доступан је и за језике који се читају здесна улево, као што су [[Арапски језик|арапски]], [[Персијски језик|персијски]] и [[Хебрејски језик|хебрејски]].<ref name="sixnewfeatures">{{Cite web | url=http://drupal.org/drupal-6.0 | title=Drupal 6.0 released | work=drupal.org | accessdate=8. 4. 2009 | archive-date=23. 02. 2008 | archive-url=https://web.archive.org/web/20080223081909/http://drupal.org/drupal-6.0 | url-status= }}</ref> |
||
Друпал локализација је заснована на [[gettext]], [[ГНУ]] библиотеци за [[Интернационализација и локализација|интернационализацију и локализацију]], ''i18n''. |
Друпал локализација је заснована на [[gettext]], [[ГНУ]] библиотеци за [[Интернационализација и локализација|интернационализацију и локализацију]], ''i18n''. |
||
=== Обавештења о аутоматским ажурирањима === |
=== Обавештења о аутоматским ажурирањима === |
||
Друпал аутоматски обавештава администратора о најновијим верзијама модула, тема и Друпал језгра. Изузетно је важно да се систем ажурира убрзо након објаве закрпа. Пре самог ажурирања препоручује се креирање резервне копије језгра, модула, тема, фајлова и базе података. Уколико дође до грешке након ажурирања или ако закрпе нису компатибилне са модулом, веб-сајт се може брзо повратити из резервне копије. Доступно је неколико Друпал модула за креирање резервне копије система. 15. октобра 2014. године, објављено је ажурирање које решава откривени проблем рањивости система путем [[SQL injekcija|SQL инјекције]] ({{јез-енгл|SQL injection}}).<ref name="sql-injection-vulnerability">{{cite web|url=https://www.drupal.org/SA-CORE-2014-005 |title=SA-CORE-2014-005 - Drupal core - SQL injection |newspaper=Https: |date=|accessdate= |
Друпал аутоматски обавештава администратора о најновијим верзијама модула, тема и Друпал језгра. Изузетно је важно да се систем ажурира убрзо након објаве закрпа. Пре самог ажурирања препоручује се креирање резервне копије језгра, модула, тема, фајлова и базе података. Уколико дође до грешке након ажурирања или ако закрпе нису компатибилне са модулом, веб-сајт се може брзо повратити из резервне копије. Доступно је неколико Друпал модула за креирање резервне копије система. 15. октобра 2014. године, објављено је ажурирање које решава откривени проблем рањивости система путем [[SQL injekcija|SQL инјекције]] ({{јез-енгл|SQL injection}}).<ref name="sql-injection-vulnerability">{{cite web|url=https://www.drupal.org/SA-CORE-2014-005 |title=SA-CORE-2014-005 - Drupal core - SQL injection |newspaper=Https: |date=|accessdate=3. 12. 2014}}</ref> Две недеље касније, Друпал сигурносни тим је објавио саопштење у коме објашњава да сви корисници треба да се понашају у складу са претпоставком да су сви сајтови, који нису ажурирани у року од 7 сати од тог саопштења, заражени.<ref name="sql-injection-exploited">{{cite web|url=https://www.drupal.org/PSA-2014-003 |title=Drupal Core - Highly Critical - Public Service announcement - PSA-2014-003 |newspaper=Https: |date=|accessdate=3. 12. 2014}}</ref> У складу са тим, изузетно је важно да се у што краћем року примене ажурирања и препоручљиво је да се за то користе алати као што је [[Драш]], како би се олакшао цео процес. |
||
=== Апстракција базе података === |
=== Апстракција базе података === |
||
Пре верзије 7, Друпал је имао функције које су решавале одређене задатке везане за базу података, као што су валидација [[SQL]] упита, додавање префикса у називима табела на више сајтова и генерисање тачних SQL упита. Са Друпалом 6 је представљен слој апстракције који је програмерима дозвољавао креирање SQL упита без конкретног писања наредби у [[SQL]]-у. |
Пре верзије 7, Друпал је имао функције које су решавале одређене задатке везане за базу података, као што су валидација [[SQL]] упита, додавање префикса у називима табела на више сајтова и генерисање тачних SQL упита. Са Друпалом 6 је представљен слој апстракције који је програмерима дозвољавао креирање SQL упита без конкретног писања наредби у [[SQL]]-у. |
||
Друпал 7 проширује слој апстракције података на начин да програмери више не морају да пишу SQL упите као текстуалне низове. Он користи [[PHP]] објекте података ({{јез-енгл|data objects}}) за апстракцију базе података. [[Мајкрософт]] је за свој [[Microsoft SQL Server|SQL сервер]] развио драјвер базе података.<ref name=d7pdo>{{Cite web|url=http://www.microsoft.com/web/drupal | title=Install Drupal for Windows | work=microsoft.com | accessdate=14. |
Друпал 7 проширује слој апстракције података на начин да програмери више не морају да пишу SQL упите као текстуалне низове. Он користи [[PHP]] објекте података ({{јез-енгл|data objects}}) за апстракцију базе података. [[Мајкрософт]] је за свој [[Microsoft SQL Server|SQL сервер]] развио драјвер базе података.<ref name="d7pdo">{{Cite web|url=http://www.microsoft.com/web/drupal | title=Install Drupal for Windows | work=microsoft.com | accessdate=14. 2. 2011 | archive-url=https://web.archive.org/web/20110214024838/http://www.microsoft.com/web/drupal | archive-date=14. 2. 2011 |url-status=dead | df= }}</ref> Друпал 7 подржава SQL механизам базе података у фајлу, који је део стандардне [[PHP]] дистрибуције. |
||
=== Привлачење |
=== Привлачење Windows програмера === |
||
Нови слој апстракције базе података који је представљен са Друпалом 7 и његова могућност да се покреће на |
Нови слој апстракције базе података који је представљен са Друпалом 7 и његова могућност да се покреће на Windows веб-серверу [[Internet Information Services|IIS]], омогућили су лакше учествовање Windows програмера у Друпал заједници. Посебна група на [http://drupal.org/ Drupal.org] {{Wayback|url=http://drupal.org/ |date=20191019082002 }} је посвећена Windows корисницима и њиховим питањима и проблемима.<ref name="drupal-windows">{{Cite web|url=http://groups.drupal.org/drupal-windows | title=Drupal on Windows Group | work=drupal.org | accessdate=14. 2. 2011}}</ref> |
||
=== Приступачност === |
=== Приступачност === |
||
Са појавом Друпала 7, [[Приступачност вебу|приступачност Вебу]] је значајно побољшана од стране Друпал заједнице.<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/about/accessibility | title=Accessibility statement |last=Killesreiter| first=Gerhard | work=drupal.org |date=25. |
Са појавом Друпала 7, [[Приступачност вебу|приступачност Вебу]] је значајно побољшана од стране Друпал заједнице.<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/about/accessibility | title=Accessibility statement |last=Killesreiter| first=Gerhard | work=drupal.org |date=25. 2. 2013 | accessdate=16. 4. 2013}}</ref> Друпал је одличан алат за креирање сајтова доступних људима са посебним потребама, јер је у развоју система примењена најбоља пракса из ове области. Тим задужен за приступачност платформе наставља са идентификацијом и решавањем баријера и подиже свест о овим проблемима у самој заједници. Друпал 7 верзија је започела усвајање [[WAI-ARIA]] ({{јез-енгл|Web Accessibility Initiative – Accessible Rich Internet Applications}}) подршке за [[обогаћене Интернет апликације]] ({{јез-енгл|Rich Internet applications}}) и са тим је настављено у Друпалу 8. Много побољшавања је представљено како на корисничкој тако и на администраторској страни Друпала, као што су: |
||
* Могућност превлачења ({{јез-енгл|drag and drop}}) |
* Могућност превлачења ({{јез-енгл|drag and drop}}) |
||
* Побољшан контраст и |
* Побољшан контраст и интензитет боја |
||
* Додата је могућност навигације са прескакањем у уграђене теме |
* Додата је могућност навигације са прескакањем у уграђене теме |
||
* Ознаке се подразумевано додају формама за унос |
* Ознаке се подразумевано додају формама за унос |
||
* Решен је проблем са CSS елементом <code>display:none</code> увођењем конзистентних метода за сакривање и приказивање текста преласком миша преко њих. |
* Решен је проблем са CSS елементом <code>display:none</code> увођењем конзистентних метода за сакривање и приказивање текста преласком миша преко њих. |
||
Друпал заједница посебну пажњу поклања решавању проблема приступачности при дефинисању преправки за језгро Друпала 8.<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/core-gates#accessibility | title=Drupal core gates |last=Scholten| first=Roy | work=drupal.org |date=10. 12. 2012 | accessdate=16. |
Друпал заједница посебну пажњу поклања решавању проблема приступачности при дефинисању преправки за језгро Друпала 8.<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/core-gates#accessibility | title=Drupal core gates |last=Scholten| first=Roy | work=drupal.org |date=10. 12. 2012 | accessdate=16. 4. 2013}}</ref> |
||
== Проширење уграђених функционалности Друпал језгра == |
== Проширење уграђених функционалности Друпал језгра == |
||
Друпал језгро је модуларно и дефинише систем ''hook'' и ''callback'' функција, којима се приступа интерно, путем [[Апликациони програмски интерфејс|АПИ]]-ја.<ref>{{Cite web|url=http://api.drupal.org/ | title=API Reference | work=drupal.org | accessdate= |
Друпал језгро је модуларно и дефинише систем ''hook'' и ''callback'' функција, којима се приступа интерно, путем [[Апликациони програмски интерфејс|АПИ]]-ја.<ref>{{Cite web | url=http://api.drupal.org/ | title=API Reference | work=drupal.org | accessdate=8. 4. 2009 | archive-date=28. 10. 2010 | archive-url=https://web.archive.org/web/20101028072439/http://api.drupal.org/ | url-status= }}</ref> Овакав дизајн омогућава развој допринесених [[#Модули|модула]] и [[#Теме|тема]] како би се прошириле или редефинисале функционалности Друпала без промена у самом језгру. |
||
Фајлови Друпал језгра изоловани су у односу на допринесене модуле и теме. На овај начин се увећава флексибилност и сигурност и омогућава администраторима да без проблема надограде систем на најновију верзију без потребе за брисањем промена у прилагођеним фајловима.<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/node/22283 | title=File and directory management | work=drupal.org}}</ref> Заједница се придржава мантре "Никад не хакуј језгро", препоруке програмерима да никако не мењају фајлове у језгру. |
Фајлови Друпал језгра изоловани су у односу на допринесене модуле и теме. На овај начин се увећава флексибилност и сигурност и омогућава администраторима да без проблема надограде систем на најновију верзију без потребе за брисањем промена у прилагођеним фајловима.<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/node/22283 | title=File and directory management | work=drupal.org}}</ref> Заједница се придржава мантре "Никад не хакуј језгро", препоруке програмерима да никако не мењају фајлове у језгру. |
||
=== Модули === |
=== Модули === |
||
Допринесени модули обезбеђују додатне и алтернативне могућности као што су галерије слика, произвољни типови садржаја ({{јез-енгл|content types}}) и излиставање садржаја, [[WYSIWYG]] уређивачи текста, приватне поруке, интеграција са различитим алатима,{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> интеграција са пословним апликацијама,{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> и др. Закључно са јануаром 2017. године, доступно је преко 36.500 бесплатних модула.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.drupal.org/project/project_module|title=Module project|last=|first=|date=30. |
Допринесени модули обезбеђују додатне и алтернативне могућности као што су галерије слика, произвољни типови садржаја ({{јез-енгл|content types}}) и излиставање садржаја, [[WYSIWYG]] уређивачи текста, приватне поруке, интеграција са различитим алатима,{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> интеграција са пословним апликацијама,{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> и др. Закључно са јануаром 2017. године, доступно је преко 36.500 бесплатних модула.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.drupal.org/project/project_module|title=Module project|last=|first=|date=30. 1. 2017|website=www.drupal.org|publisher=|accessdate=30. 1. 2017}}</ref> |
||
Најчешће коришћени допринесени модули:<ref>{{Cite web|url=https://drupal.org/project/usage | title=Project usage overview | work=Drupal.org | accessdate=18. |
Најчешће коришћени допринесени модули:<ref>{{Cite web|url=https://drupal.org/project/usage | title=Project usage overview | work=Drupal.org | accessdate=18. 8. 2011}}</ref> |
||
* ''Content Construction Kit (CCK)'': омогућава администраторима веб-сајтова да динамички |
* ''Content Construction Kit (CCK)'': омогућава администраторима веб-сајтова да динамички праве типове садржаја проширујући шему базе података. "Типови садржаја" описују врсту информација. Типови садржаја подразумевају догађаје, позивнице, рецензије, чланке и производе као и произвољан садржај. ''CCK Fields API'' је садржан у Друпал језгру у верзији 7.<ref>{{cite web|url=http://www.psdtodrupaldeveloper.com/blog/why-upgrade-from-drupal-5-to-drupal-7 |title=DRUPAL 5 TO DRUPAL 7 |accessdate=11. 3. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170704050410/http://www.psdtodrupaldeveloper.com/blog/why-upgrade-from-drupal-5-to-drupal-7 |archive-date=4. 7. 2017 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web|title=Field API| url=http://drupal.org/node/361849|year=2009| accessdate=8. 5. 2009}}</ref> |
||
* ''Views'': олакшавају проналажење и приказивање садржаја посетиоцима веб-сајта, користећи слој апстракције базе података. Основне функционалности су додате у језгро у Друпалу 8.<ref>{{Cite web|title=Views in Drupal Core initiative: Status report and roadmap | url=https://www.drupal.org/community-initiatives/drupal-core/vdc-roadmap | accessdate= |
* ''Views'': олакшавају проналажење и приказивање садржаја посетиоцима веб-сајта, користећи слој апстракције базе података. Основне функционалности су додате у језгро у Друпалу 8.<ref>{{Cite web|title=Views in Drupal Core initiative: Status report and roadmap | url=https://www.drupal.org/community-initiatives/drupal-core/vdc-roadmap | accessdate=4. 11. 2014}}</ref> |
||
* ''Panels'': омогућава управљање распоредом приказа елемената превлачењем како би администратори визуелно дизајнирали изглед веб-сајта. |
* ''Panels'': омогућава управљање распоредом приказа елемената превлачењем како би администратори визуелно дизајнирали изглед веб-сајта. |
||
* ''Rules'': условно извршава радње засноване на понављајућим догађајима. |
* ''Rules'': условно извршава радње засноване на понављајућим догађајима. |
||
| Red 143: | Red 142: | ||
=== Теме === |
=== Теме === |
||
Закључно са јануаром 2017. године, доступно је више од 2.400<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.drupal.org/project/project_theme|title=Download & Extend: Themes|last=|first=|date=30. |
Закључно са јануаром 2017. године, доступно је више од 2.400<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.drupal.org/project/project_theme|title=Download & Extend: Themes|last=|first=|date=30. 1. 2017|website=www.drupal.org|publisher=|accessdate=30. 1. 2017}}</ref> бесплатних допринесених тема. Теме адаптирају или замењују подразумевани изглед Друпал веб-сајта. |
||
Друпал теме користе стандардне формате приказивања садржаја засноване на одређеним шаблонским системима ({{јез-енгл|template engine}}). Многе од њих су написане у [[PHPTemplate]] шаблонском систему{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> или, мањој мери, [[XTemplate]] шаблонском систему.{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Неки шаблони су написани у [[PHP]]-у. Друпал 8 користи [[Твиг (шаблонски систем)|Твиг]] ({{јез-енгл|Twig}}) шаблонски систем. |
Друпал теме користе стандардне формате приказивања садржаја засноване на одређеним шаблонским системима ({{јез-енгл|template engine}}). Многе од њих су написане у [[PHPTemplate]] шаблонском систему{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> или, мањој мери, [[XTemplate]] шаблонском систему.{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Неки шаблони су написани у [[PHP]]-у. Друпал 8 користи [[Твиг (шаблонски систем)|Твиг]] ({{јез-енгл|Twig}}) шаблонски систем. |
||
Укључивање [[PHPTemplate]] и [[XTemplate]] шаблонских система у Друпал изазвало је негативне реакције корисника због проблема са флексибилношћу и његове комлпексности.<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/node/15689#comment-25704 | |
Укључивање [[PHPTemplate]] и [[XTemplate]] шаблонских система у Друпал изазвало је негативне реакције корисника због проблема са флексибилношћу и његове комлпексности.<ref>{{Cite web |url=http://drupal.org/node/15689#comment-25704 |title=How does Drupal compare to Mambo? discussion thread |work=drupal.org |date=17. 1. 2005 |accessdate=8. 4. 2009 |archive-date=13. 07. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070713232013/http://drupal.org/node/15689#comment-25704 |url-status= }}</ref> Друпал систем тема користи шаблонски систем како би раздвојио [[HTML]]/[[CSS]] од [[PHP]]-а. Популаран Друпал допринесени модул ''"Девел"'' обезбеђује информације програмерима и дизајнерима тема путем [[Grafički korisnički interfejs|графичког корисничког интерфејса]]. |
||
Допринесене теме<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/project/Themes | |
Допринесене теме<ref>{{Cite web |url=http://drupal.org/project/Themes |title=Drupal themes |publisher=Drupal.org |accessdate=31. 8. 2011 |archive-date=23. 08. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070823232913/http://drupal.org/project/Themes |url-status= }}</ref> на Друпал веб-сајту се бесплатно дистрибуирају под [[ГНУ-ова општа јавна лиценца|ГНУ-овом општом јавном лиценцом]],<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/node/14208 | title=Adding your theme to Drupal.org|publisher=Drupal.org}}</ref> и већина њих је представљена на Друпал Тим Гардену ({{јез-енгл|Drupal Theme Garden}}).<ref>{{Cite web|url=http://themegarden.org/ | title=Drupal Theme Garden | publisher=Themegarden.org | accessdate=31. 8. 2011 | archive-url=https://web.archive.org/web/20090105225822/http://themegarden.org/ | archive-date=5. 1. 2009 |url-status=dead | df= }}</ref> |
||
=== Дистрибуције === |
=== Дистрибуције === |
||
| Red 160: | Red 159: | ||
== Заједница == |
== Заједница == |
||
[http://Drupal.org/ Drupal.org] поседује велику заједницу корисника и програмера који пружају активну подршку кроз објављивање нових ажурирања чиме се помаже побољшање функционисања самог Друпала.{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Закључно са јануаром 2017. године, више од 105.400 корисника активно доприноси Друпал заједници. ДрупалКон ({{јез-енгл|DrupalCon}}) конференције, на којима се бележи сваке године све већа посећеност, одржавају се два пута годишње - у Северној Америци, Европи и Азији, наизменично.<ref>{{Cite web|url=http://groups.drupal.org/node/17870 | title=drupal.org discussion on DrupalCon event management|publisher=Groups.drupal.org | accessdate=31. |
[http://Drupal.org/ Drupal.org] {{Wayback|url=http://drupal.org/ |date=20191019082002 }} поседује велику заједницу корисника и програмера који пружају активну подршку кроз објављивање нових ажурирања чиме се помаже побољшање функционисања самог Друпала.{{чињеница|date=03. 2018. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Закључно са јануаром 2017. године, више од 105.400 корисника активно доприноси Друпал заједници. ДрупалКон ({{јез-енгл|DrupalCon}}) конференције, на којима се бележи сваке године све већа посећеност, одржавају се два пута годишње - у Северној Америци, Европи и Азији, наизменично.<ref>{{Cite web|url=http://groups.drupal.org/node/17870 | title=drupal.org discussion on DrupalCon event management|publisher=Groups.drupal.org | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> Посета на ДрупалКону је расла са 500 посетилаца у [[Сегедин]]у, у августу 2008. до преко 3.700 посетилаца у [[Остин]]у, у јуну 2014. године. |
||
Мањи догађаји, познатији као [[Друпал камп]]ови ({{јез-енгл|DrupalCamp}}),<ref>{{Cite web|title=Drupal Camps and Cons| url=http://buildamodule.com/drupal-camps-calendar | accessdate=25. |
Мањи догађаји, познатији као [[Друпал камп]]ови ({{јез-енгл|DrupalCamp}}),<ref>{{Cite web|title=Drupal Camps and Cons| url=http://buildamodule.com/drupal-camps-calendar | accessdate=25. 1. 2013}}</ref> одржавају се током године у целом свету. |
||
Друпал заједница такође организује професионална и полупрофесионална окупљања тзб. митапове ({{јез-енгл|meetups}}), на различитим локацијама широм света. |
Друпал заједница такође организује професионална и полупрофесионална окупљања тзб. митапове ({{јез-енгл|meetups}}), на различитим локацијама широм света. |
||
Постоји велики број активних Друпал форума,<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/forum/ | title=forums|publisher=Drupal.org | accessdate=31. |
Постоји велики број активних Друпал форума,<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/forum/ | title=forums|publisher=Drupal.org | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> мејлинг листа<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/mailing-lists | title=mailing lists|publisher=Drupal.org | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> и група за дискусију.<ref>{{Cite web|url=http://groups.drupal.org/ | title=Drupal Groups|publisher=Groups.drupal.org | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> Друпал такође одржава неколико [[ИРЦ]] канала<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/node/108355 | title=Drupal IRC channels on FreeNode|publisher=Drupal.org | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> на [[Фринод]] ({{јез-енгл|Freenode}}) мрежи. |
||
Активно је више од 30 националних заједница<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/language-specific-communities | title=Language specific communities|publisher=Drupal.org |date=26. |
Активно је више од 30 националних заједница<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/language-specific-communities | title=Language specific communities|publisher=Drupal.org |date=26. 8. 2011 | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> на [http://drupal.org/ Drupal.org] {{Wayback|url=http://drupal.org/ |date=20191019082002 }} које пружају подршку на локалним језицима. |
||
== Сигурност == |
== Сигурност == |
||
Политика Друпала је да објављује пропусте и рањивости у систему заједно са ажурирањем које решава овај проблем.<ref>{{Cite web|url=https://drupal.org/security-team | title=Security announcement and release process|author=Drupal}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://drupal.org/security-team/report-issue | title=How to report a security issue|author=Drupal}}</ref> Администратори Друпал сајтова добијају обавештење о овим ажурирањима путем модула ''Апдејт Статус'' ({{јез-енгл|Update Status}}) (у Друпалу 6) или модула ''Апдејт Менаџер'' ({{јез-енгл|Update Manager}}) (у Друпалу 7).<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/documentation/modules/update | title=Update manager (and Update status) | work=drupal.org | accessdate= |
Политика Друпала је да објављује пропусте и рањивости у систему заједно са ажурирањем које решава овај проблем.<ref>{{Cite web|url=https://drupal.org/security-team | title=Security announcement and release process|author=Drupal}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://drupal.org/security-team/report-issue | title=How to report a security issue|author=Drupal}}</ref> Администратори Друпал сајтова добијају обавештење о овим ажурирањима путем модула ''Апдејт Статус'' ({{јез-енгл|Update Status}}) (у Друпалу 6) или модула ''Апдејт Менаџер'' ({{јез-енгл|Update Manager}}) (у Друпалу 7).<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/documentation/modules/update | title=Update manager (and Update status) | work=drupal.org | accessdate=1. 7. 2011}}</ref> Друпал одржава листу сигурносних обавештења, са историјатом свих ових објава,<ref name="security"/> почетну страницу тима за питања сигурности у Друпалу,<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/security-team | title=Drupal security team|publisher=Drupal.org | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> као и [[RSS|РСС]] вести<ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/security/rss.xml | title=Drupal Security RSS feed|publisher=Drupal.org | accessdate=31. 8. 2011}}</ref> са најновијим саветима по питању сигурности система. 2008. године, пријављено је 11 сигурносних пропуста који су решени у Друпал језгру.<ref name="security">{{Cite web|url=http://drupal.org/security | title=Security advisories | work=drupal.org | accessdate=28. 4. 2009}}</ref> Сигурносни недостаци су пронађени и решени у 64 од укупно 2.243 корисничких допринесених модула.<ref name="security"/><ref>{{Cite web|url=http://drupal.org/security | title=Contributed modules | work=drupal.org | accessdate=28. 4. 2009}}</ref> |
||
Средином октобра 2014. године,<ref>{{cite web|url=http://www.theregister.co.uk/2014/11/03/drupal_drupalgeddon_analysis/|title=Drupalgeddon megaflaw raises questions over CMS bods' crisis mgmt}}</ref> Друпал је објавио да је пронађен критичан баг у Друпалу 7 који има везе са методом [[SQL injekcija|SQL инјекције]] и овај случај је добио назив ''Друпалгедон''.<ref>{{cite web|url=https://www.drupal.org/SA-CORE-2014-005|title=SA-CORE-2014-005 - Drupal core - SQL injection|work=Security advisories|publisher=Drupal security team}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.drop-guard.net/blog/drupalgeddon-panama-papers|work=Blog|publisher=Drop Guard|title=Drupalgeddon strikes back: outdated Drupal allegedly linked to "Panama Papers"}}</ref> Решење за овај проблем била је надоградња на Друпал верзију 7.32, која међутим није била у могућности да открије да ли су хакери инсталирали [[Бекдор|нежељене програме]] ({{јез-енгл|backdoor}}) уколико је конкретан Друпал веб-сајт већ био компромитован.<ref>{{cite web|url=https://www.drupal.org/PSA-2014-003|title=Drupal |
Средином октобра 2014. године,<ref>{{cite web|url=http://www.theregister.co.uk/2014/11/03/drupal_drupalgeddon_analysis/|title=Drupalgeddon megaflaw raises questions over CMS bods' crisis mgmt}}</ref> Друпал је објавио да је пронађен критичан баг у Друпалу 7 који има везе са методом [[SQL injekcija|SQL инјекције]] и овај случај је добио назив ''Друпалгедон''.<ref>{{cite web|url=https://www.drupal.org/SA-CORE-2014-005|title=SA-CORE-2014-005 - Drupal core - SQL injection|work=Security advisories|publisher=Drupal security team}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.drop-guard.net/blog/drupalgeddon-panama-papers|work=Blog|publisher=Drop Guard|title=Drupalgeddon strikes back: outdated Drupal allegedly linked to "Panama Papers"|access-date=12. 03. 2017|archive-date=11. 06. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160611201911/http://www.drop-guard.net/blog/drupalgeddon-panama-papers|url-status=}}</ref> Решење за овај проблем била је надоградња на Друпал верзију 7.32, која међутим није била у могућности да открије да ли су хакери инсталирали [[Бекдор|нежељене програме]] ({{јез-енгл|backdoor}}) уколико је конкретан Друпал веб-сајт већ био компромитован.<ref>{{cite web|url=https://www.drupal.org/PSA-2014-003|title=Drupal Core—Highly Critical—Public Service Announcement—PSA-2014-003|last=|first=|date=29. 10. 2014|via=Drupal.org|publisher=Drupal security team|accessdate=|quote=You should proceed under the assumption that every Drupal 7 website was compromised unless updated or patched before Oct 15th, 11pm UTC, that is 7 hours after the announcement. '''Simply updating to Drupal 7.32 will not remove backdoors'''....updating to version 7.32 or applying the patch fixes the vulnerability but does not fix an already compromised website. If you find that your site is already patched but you didn’t do it, that can be a symptom that the site was compromised - some attacks have applied the patch as a way to guarantee they are the only attacker in control of the site.|work=Security advisories}}</ref> Напади хакера су кренули недуго након што је објављено да постоји баг. Друпал сигурносни тим је објавио да се у случају да на веб-сајту није инсталирана ова надоградња у року од неколико сати од њене објаве, он сматра компромитованим и да би требало да се замени статичком [[HTML]] страницом и да би администраторе сервера на ком се налазио требало информисати да су и други сајтови на том серверу потенцијално заражени. Да би се овај проблем решио, веб-сајт је морало вратити на верзију пре 15. октобра, инсталирати ову надоградњу ручно и пажљиво пратити сваки сервис који је био везан за претходни сајт.<ref>{{Cite web|url=https://gcn.com/blogs/cybereye/2014/11/open-source-attacks.aspx|title=Attacks on open source call for better software design -|last=Robinson|first=Brian|date=7. 11. 2014|website=GCN|publisher=|accessdate=29. 7. 2016|archive-date=18. 08. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160818211205/https://gcn.com/blogs/cybereye/2014/11/open-source-attacks.aspx|url-status=}}</ref> |
||
== Познати веб сајтови рађени у Друпалу == |
== Познати веб сајтови рађени у Друпалу == |
||
* [http://www.house.gov/ Представнички дом Конгреса САД]<ref>[http://buytaert.net/us-house-of-representatives-using-drupal U.S. House of Representatives using Drupal | Dries Buytaert<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> |
|||
* [http://www.whitehouse.gov/ Официјелни веб сајт Беле куће] |
|||
* [ |
* [https://www.commerce.gov/ Министарство трговине САД]<ref>[http://buytaert.net/united-states-department-of-commerce-using-drupal U.S. Department of Commerce using Drupal | Dries Buytaert<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> |
||
* [https://www.commerce.gov/ Министарство трговине САД]<ref>http://buytaert.net/united-states-department-of-commerce-using-drupal</ref> |
|||
* [http://www.nasa.gov/ НАСА] |
* [http://www.nasa.gov/ НАСА] |
||
* [https://www.energy.gov/ Америчко одељење за енергетику] |
|||
* [http://www.economist.com/ Недељни часопис Економист] |
* [http://www.economist.com/ Недељни часопис Економист] |
||
* [http://harvardscience.harvard.edu/ Харвард - одељење за науку и инжењеринг] |
* [http://harvardscience.harvard.edu/ Харвард - одељење за науку и инжењеринг] |
||
* [http://www.louvre.fr/ Музеј Лувр]<ref>http://buytaert.net/louvre-using-drupal</ref> |
* [http://www.louvre.fr/ Музеј Лувр]<ref>[http://buytaert.net/louvre-using-drupal Louvre using Drupal | Dries Buytaert<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> |
||
| ⚫ | |||
* [http://www.ubuntu.com/ Убунту] |
|||
| ⚫ | |||
== Референце == |
== Референце == |
||
| Red 190: | Red 188: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Melancon|first=Benjamin|last2=Micka|first2=Allie|last3=Somers|first3=Bojhan| |
* {{Cite book| ref=harv|last=Melancon|first=Benjamin|last2=Micka|first2=Allie|last3=Somers|first3=Bojhan|others=Amye Scavarda, Karoly Negyesi, Stephane Corlosquet, Sam Boyer|title=The Definitive Guide to Drupal 7|url=https://books.google.com/books?id=Oqi_eei2kq8C&pg=PA823|year=2011|publisher=Apress|isbn=978-1-4302-3135-6|pages=823}} |
||
=== Додатна литература === |
=== Додатна литература === |
||
* Abbott/Jones Learning Drupal 8, England |
* Abbott/Jones Learning Drupal 8, England. {{page1|location=|publisher=Packt Publishing|year=2016|isbn=978-1-78216-875-1|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Pol | first=Kristen | title=Drupal 7 Multilingual Sites|location=Birmingham, England|publisher=Packt Publishing|year=2012|isbn=978-1-84951-818-5}} |
* {{Cite book| ref=harv| last=Pol | first=Kristen | title=Drupal 7 Multilingual Sites|location=Birmingham, England|publisher=Packt Publishing|year=2012|isbn=978-1-84951-818-5|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Mercer | first=David | title=Drupal 7|location=Birmingham, England|publisher=Packt Publishing|year=2010|isbn=978-1-84951-286-2}} |
* {{Cite book| ref=harv| last=Mercer | first=David | title=Drupal 7|location=Birmingham, England|publisher=Packt Publishing|year=2010|isbn=978-1-84951-286-2|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Travis | first=Brian | title=Pro Drupal 7 for Windows Developers|location=Berkeley|publisher=APress|year=2011|isbn=978-1-4302-3153-0}} |
* {{Cite book| ref=harv| last=Travis | first=Brian | title=Pro Drupal 7 for Windows Developers| url=https://archive.org/details/prodrupal7forwin0000trav|location=Berkeley|publisher=APress|year=2011|isbn=978-1-4302-3153-0|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Butcher | first=Matt| |
* {{Cite book| ref=harv| last=Butcher | first=Matt|last2=Garfield|first2=Larry|last3=Wilkins|first3=John|last4=Farina|first4=Matt|last5=Rickard|first5=Ken|last6=Dunlap|first6=Greg| title=Drupal 7 Module Development|location=Birmingham, England|publisher=Packt Publishing|year=2010|isbn=978-1-84951-116-2|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Bhavin | first=Patel | title=Drupal 6 Panel Cookbook|location=Canada|publisher=Packt Publishing|date= |
* {{Cite book| ref=harv| last=Bhavin | first=Patel | title=Drupal 6 Panel Cookbook|location=Canada|publisher=Packt Publishing|date=август 2010|isbn=978-1-84951-118-6|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Beighley | first=Lynn | title=Drupal for Dummies|location=New York|publisher=For Dummies|year=2009|isbn=978-0-470-55611-5}} |
* {{Cite book| ref=harv| last=Beighley | first=Lynn | title=Drupal for Dummies|location=New York|publisher=For Dummies|year=2009|isbn=978-0-470-55611-5|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Herremans | first=D. | title=Drupal 6: Ultimate Community Site Guide|location=Switzerland|year=2009|isbn=978-2-8399-0490-2}} |
* {{Cite book| ref=harv| last=Herremans | first=D. | title=Drupal 6: Ultimate Community Site Guide| url=https://archive.org/details/drupal6ultimatec0000dori|location=Switzerland|year=2009|isbn=978-2-8399-0490-2|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Peacock | first=Michael | title=Selling Online with Drupal e-Commerce|location=Birmingham, England|publisher=Packt Publishing|year=2008|isbn=978-1-84719-406-0}} |
* {{Cite book| ref=harv| last=Peacock | first=Michael | title=Selling Online with Drupal e-Commerce|location=Birmingham, England|publisher=Packt Publishing|year=2008|isbn=978-1-84719-406-0|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=VanDyk | first=John K. | title=Pro Drupal Development, Second Edition|location=New York|publisher=Springer Verlag/Apress|year=2008|isbn=978-1-4302-0989-8}} |
* {{Cite book| ref=harv| last=VanDyk | first=John K. | title=Pro Drupal Development, Second Edition| url=https://archive.org/details/prodrupaldevelop00vand|location=New York|publisher=Springer Verlag/Apress|year=2008|isbn=978-1-4302-0989-8|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv| last=Kafer | first=Konstantin| |
* {{Cite book| ref=harv| last=Kafer | first=Konstantin|last2=Hogbin|first2=Emma| title=Front End Drupal: Designing, Theming, Scripting| url=https://archive.org/details/frontenddrupalde0000hogb|location=Jersey, USA|publisher=Prentice Hall|date=април 2009|isbn=978-0-13-713669-8|pages=}} |
||
<!-- |
<!-- |
||
'''Upcoming Books''' |
'''Upcoming Books''' |
||
* Mansfield |
* {{Cite book| ref = harv | last = Mansfield | first = Niall |title=Practical Drupal|location=Cambridge|publisher=UIT Cambridge Ltd|year=2008|isbn=978-0-9544529-5-7|pages=}}. |
||
* Mercer, David |
* {{cite book|author=Mercer, David |title=Drupal 6 | location=Birmingham, England | publisher=Packt Publishing|year=2008|isbn=978-1-84719-297-4|pages=}}. |
||
--> |
--> |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Drupal}} |
{{Commonscat|Drupal}} |
||
* [ |
* [https://drupal.org/ Друпал матична страна] {{Wayback|url=https://drupal.org/ |date=20130724232201 }} |
||
* [ |
* [https://drupal.rs/ Заједница Друпал Србија] |
||
* [https://www.drupal.org/association Друпал асоцијација] |
* [https://www.drupal.org/association Друпал асоцијација] |
||
* {{Twitter | id = @drupal}} |
|||
{{PHP}} |
{{PHP}} |
||
| Red 220: | Red 219: | ||
{{нормативна контрола}} |
{{нормативна контрола}} |
||
[[Категорија:Друпал]] |
[[Категорија:Друпал| ]] |
||
[[Категорија:Системи за управљање садржајем]] |
[[Категорија:Системи за управљање садржајем]] |
||
[[Категорија:Слободни софтвер за интернет]] |
[[Категорија:Слободни софтвер за интернет]] |
||
Trenutna verzija na datum 3. avgust 2024. u 06:19
 Drupal 8 logo | |
 Drupal 8 | |
| Originalni autor(i) | Dris Bajtert |
|---|---|
| Programer(i) | Drupal zajednica |
| Prvo izdanje | 18. maj 2000.[1] |
| Stabilno izdanje | 8.4.0[2]
/ 4. oktobar 2017. |
| Repozitorijum | |
| Napisan u | PHP, Simfoni frejmvork |
| Operativni sistem | Juniksoliki operativni sistemi, Windows |
| Platforma | višeplatformski |
| Veličina | 80 MB (nekomprimovano Drupal 8 jezgro)[2] |
| Dostupan na | višejezičan |
| Tip | Sistem za upravljanje sadržajem, zajednica i blog platforma |
| Licenca | GNU-ova opšta javna licenca verzije 2 i novije |
| Veb-sajt | https://www.drupal.org/ |
Drupal je besplatan sistem za upravljanje sadržajem otvorenog koda, napisan u PHP-u i distribuiran pod GNU-ovom opštom javnom licencom,[3][4][5] koji obezbeđuje bek-end frejmvork za najmanje 2,2% svih veb-sajtova na svetu[6][7] – od malih, ličnih prezentacija, blogova, pa do robusnih poslovnih veb-sajtova za e-trgovinu.[8] Razni sistemi takođe koriste Drupal za upravljanje znanjem i za poslovnu kolaboraciju.[9]
Standardno izdanje Drupala, poznatije kao Drupal jezgro, obezbeđuje osnovne funkcionalnosti zajedničke za sve sisteme za upravljanje sadržajem (engl. Content management systems - CMS). To su registracija i održavanje korisničkih naloga, upravljanje menijima, RSS izvorima vesti, taksonomijom, prilagođavanje izgleda stranica i administracija sistema. Instalacija Drupal jezgra može poslužiti kao jednostavan veb-sajt, jednokorisnički ili višekorisnički blog, Internet forum, ili pak veb-sajt zajednice obezbeđujući sadržaj generisan od strane korisnika (engl. user-generated content).
U januaru, 2017. godine, Drupal zajednica je dobila svog milionitog člana.[10] U ovu brojku spada i 105.400 korisnika koji aktivno doprinose razvoju Drupala.[11] Rezultat ovoga je više od 35.800 besplatnih modula koji unapređuju i prilagođavaju funkcionalnosti Drupala, preko 2.300 besplatnih tema koje menjaju opšti izgled Drupala i najmanje 1.100 besplatnih distribucija koje vam omogućavaju brzo i lako podešavanje složenih, specifičnih Drupal veb-sajtova u manje koraka.[12]
Iako Drupal programerima nudi sofisticiran Aplikacioni programski interfejs (API), osnovna instalacija i administracija veb-sajtova ne zahteva prethodno znanje programiranja.
Drupal se može pokrenuti na bilo kojoj softverskoj platformi koja podržava veb server sposoban za pokretanje PHP-a i bazu podataka za skladištenje sadržaja i konfiguracije.
Istorijat
[uredi | uredi izvor]| Verzija | Datum objavljivanja |
|---|---|
| 8.4.0 | 4. oktobar 2017.[2] |
| 7.56 | 21. jun 2017.[13] |
| 6.38 | 24. februar 2016.[14] |
| 5.23 | 11. avgust 2010.[15] |
Tvorac Drupala je Dris Bajtert. U početku zamišljen kao forum, 2001. godine postaje projekat otvorenog koda.[16] Naziv Drupal je engleska varijanta holandske reči "druppel", što u prevodu znači "kapljica".[17] Naziv potiče od veb-sajta Drop.org, koji je u međuvremenu ugašen i čiji je kod integrisan u Drupal. Interesantna priča vezana je za naziv ovog sistema, naime Dris Bajtert je imao ideju da sistem nazove "dorp", što na holandskom znači selo, kao simbol zajednice i međusobne podrške, međutim tokom provere dostupnosti naziva domena, dogodila se greška u kucanju, pa je na taj način, sasvim slučajno, od „sela“ (dorp) nastala „kapljica“ (druppel).
Interesovanje za Drupal se značajno povećalo 2003. godine kada je ova platforma iskorišćena za kreiranje distribucije DinSpejs (engl. DeanSpace) za potrebe primarne kampanje kandidata Demokratske stranke, Hauarda Dina na predsedničkim izborima u SAD, 2004. godine. DinSpejs distribucija je iskorišćena za podršku u razvoju preko 50 različitih, nezvaničnih sajtova koji su bili naklonjeni njegovoj kampanji i koji su korisnicima omogućavali direktnu međusobnu komunikaciju kao i komunikaciju sa predstavnicima same kampanje.[18] Nakon završetka kampanje, članovi njegovog tima za veb razvoj nastavili su sa interesovanjem za razvoj veb platforme koja bi pomogla političkom angažmanu, pa su u julu 2004. pokrenuli SivikSpejs Labs (engl. CivicSpace Labs), "prvu kompaniju čiji su se zaposleni bavili isključivo razvojem i distribucijom Drupal tehnologije".[19] I druge kompanije su počele da se specijalizuju za razvoj u Drupalu.[20][21] Do 2013. godine broj kompanija koje su nudile usluge vezane za razvoj u Drupalu, popeo se na preko stotinu.[22]
Zaključno sa 2014. godinom Drupal je počela da razvija zajednica,[23] dok je popularnost sve brže rasla. Od jula 2007. do juna 2008. godine broj preuzimanja Drupal instalacije sa veb-sajta Drupal.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2019) bio je 1,4 miliona, što je povećanje od otprilike 125% u odnosu na prethodnu godinu.[24][25]
Zaključno sa januarom 2014. godine, više od 1.180.000 veb-sajtova je koristilo Drupal.[26] U ovu brojku spadaju na stotine poznatih organizacija,[27] kao što su korporacije, mediji i izdavači, državne institucije i neprofitne organizacije,[traži se izvor] škole i pojedinci. Drupal je nagrađen sa nekoliko Pakt nagrada (engl. Packt) za doprinos u oblasti sistema za upravljanje sadržajem otvorenog koda[28] kao i nagradom Vebver 100 (engl. Webware 100) tri puta za redom.[29][30]
Dana 5. marta 2009. godine, Bajtert je objavio "zastoj" u razvoju Drupal 7 verzije do 1. septembra 2009. godine.[31] Drupal 7 je objavljen 5. januara 2011. godine, što je u nekoliko zemalja obeleženo prigodnim žurkama.[32] Nakon toga, prestala je podrška za Drupal 5, pa je zvanična podrška bila dostupna samo za verzije Drupal 6 i 7.[33] Ažuriranja Drupal 7 verzije su redovno objavljivana.[34]
Dana 1. decembra 2012. godine otpočet je razvoj Drupal 8 verzije.[35] Približno tri godine kasnije, 7. oktobra 2015. godine objavljena je rc1 (engl. release candidate) verzija Drupala 8.[36] Drupal 8 donosi nove mogućnosti i poboljšanja kako za korisnike tako i za programere, kao što su: izmenjen korisnički interfejs; WYSIWYG (engl. What You See Is What You Get) uređivanje sadržaja na samom sajtu; poboljšana podrška za mobilne uređaje; dodati i poboljšani doprineseni engl. contributed moduli kao što su Views, Date, i Entity Reference; predstavljena je nova, objektno-orijentisana PHP osnova zasnovana na Simfoni komponentama; izmenjeno je sistem konfiguracija; i poboljšana je podrška za višejezičnost. Drupal 8 rc1 verzija je nastala kao rezultat rada preko 3.200 programera.[37]
Dana 15. januara 2015. godine, objavljen je Drupal fork (engl. fork) pod nazivom Bekdrop (engl. Backdrop).[38]
Drupal 8.0.0 je objavljen 19. novembra 2015. godine.[39] Dostupna je i njegova nadogradnja u vidu verzije 8.1.0[40] koja donosi brojna poboljšanja, CKEditor WYSIWYG nadogradnju, dodati API, poboljšane stranice za pomoć korisnicima, i dva nova eksperimentalna modula. Svrha eksperimentalnih modula je testiranje, iako nisu u potpunosti podržani.
Jezgro
[uredi | uredi izvor]U Drupal zajednici termin "jezgro" odnosi se na kod razvijen zajedničkim radom koji se može nadograditi doprinesenim modulima. Do verzije Drupal 8, ovaj kod je čuvan izvan foldera "sites" u samoj Drupal instalaciji.[41] Od verzije 8, jezgro se nalazi u "core" potfolderu Drupal instalacije. Jezgro predstavlja osnovu Drupala. Butstrep i zajedničke biblioteke se definišu u samom jezgru, dok se ostale funkcionalnosti implementiraju putem modula, među kojima i samim sistemskim modulom.
Na osnovu podrazumevane konfiguracije Drupal veb-sajta, sadržaj mogu kreirati registrovani ili anonimni korisnici (uz diskretno pravo administratora da to odobri) i on je dostupan posetiocima veb-sajta na osnovu različitih kriterijuma. Od verzije 8, u Drupal jezgro su ugrađene određene Simfoni biblioteke.
Ugrađeni moduli takođe poseduju i hijerarhijski sistem taksonomija, koji daje mogućnost da se sadržaj kategoriše ili obeležava ključnim rečima kako bi mu se lakše pristupalo.
Drupal održava detaljnu bazu promena u ugrađenim funkcionalnostima po verzijama sistema.[42]
Ugrađeni moduli
[uredi | uredi izvor]Drupal jezgro sadrži opcione module koje administrator može da uključi kako bi proširio mogućnosti jezgra veb-sajta.[43]
Podrazumevana Drupal distribucija sadrži brojne opcije, kao što su:
- Pristup statistici i logovima
- Napredna pretraga
- Blogovi, knjige, komentari, forumi i ankete
- Keširanje i podešavanje opcija za poboljšane performanse
- Opisne URL-ove
- Sistem menija na više nivoa
- Podrška za više veb-sajtova (engl. multi-site)[44]
- Kreiranje i uređivanje sadržaja od strane više korisnika
- Podrška za OpenID protokol
- RSS vesti i agregatori vesti
- Sigurnosna obaveštenja i ažuriranja na najnoviju verziju
- Koorisnički profili
- Restriktivna kontrola pristupa za različite korisnike (na osnovu korisničkih uloga, IP adrese, imejla)
- Alati za kontrolu toka rada (okidači i aktivnosti)
Ugrađene teme
[uredi | uredi izvor]Drupal sadrži i ugrađene teme koje prilagođavaju izgled i ponašanje (engl. look and feel) Drupal veb-sajtova,[45] kao što su Garland i Bartik teme.
Modul Kolor, predstavljen u Drupalu 5.0, omogućava administratorima promenu palete boja određene teme u samom interfejsu Veb-čitača.[46]
Lokalizacija
[uredi | uredi izvor]Zaključno sa januarom 2017. godine, Drupal je dostupan na 100 jezika i engleskom (podrazumevani jezik).[47] Dostupan je i za jezike koji se čitaju zdesna ulevo, kao što su arapski, persijski i hebrejski.[48]
Drupal lokalizacija je zasnovana na gettext, GNU biblioteci za internacionalizaciju i lokalizaciju, i18n.
Obaveštenja o automatskim ažuriranjima
[uredi | uredi izvor]Drupal automatski obaveštava administratora o najnovijim verzijama modula, tema i Drupal jezgra. Izuzetno je važno da se sistem ažurira ubrzo nakon objave zakrpa. Pre samog ažuriranja preporučuje se kreiranje rezervne kopije jezgra, modula, tema, fajlova i baze podataka. Ukoliko dođe do greške nakon ažuriranja ili ako zakrpe nisu kompatibilne sa modulom, veb-sajt se može brzo povratiti iz rezervne kopije. Dostupno je nekoliko Drupal modula za kreiranje rezervne kopije sistema. 15. oktobra 2014. godine, objavljeno je ažuriranje koje rešava otkriveni problem ranjivosti sistema putem SQL injekcije (engl. SQL injection).[49] Dve nedelje kasnije, Drupal sigurnosni tim je objavio saopštenje u kome objašnjava da svi korisnici treba da se ponašaju u skladu sa pretpostavkom da su svi sajtovi, koji nisu ažurirani u roku od 7 sati od tog saopštenja, zaraženi.[50] U skladu sa tim, izuzetno je važno da se u što kraćem roku primene ažuriranja i preporučljivo je da se za to koriste alati kao što je Draš, kako bi se olakšao ceo proces.
Apstrakcija baze podataka
[uredi | uredi izvor]Pre verzije 7, Drupal je imao funkcije koje su rešavale određene zadatke vezane za bazu podataka, kao što su validacija SQL upita, dodavanje prefiksa u nazivima tabela na više sajtova i generisanje tačnih SQL upita. Sa Drupalom 6 je predstavljen sloj apstrakcije koji je programerima dozvoljavao kreiranje SQL upita bez konkretnog pisanja naredbi u SQL-u.
Drupal 7 proširuje sloj apstrakcije podataka na način da programeri više ne moraju da pišu SQL upite kao tekstualne nizove. On koristi PHP objekte podataka (engl. data objects) za apstrakciju baze podataka. Majkrosoft je za svoj SQL server razvio drajver baze podataka.[51] Drupal 7 podržava SQL mehanizam baze podataka u fajlu, koji je deo standardne PHP distribucije.
Privlačenje Windows programera
[uredi | uredi izvor]Novi sloj apstrakcije baze podataka koji je predstavljen sa Drupalom 7 i njegova mogućnost da se pokreće na Windows veb-serveru IIS, omogućili su lakše učestvovanje Windows programera u Drupal zajednici. Posebna grupa na Drupal.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2019) je posvećena Windows korisnicima i njihovim pitanjima i problemima.[52]
Pristupačnost
[uredi | uredi izvor]Sa pojavom Drupala 7, pristupačnost Vebu je značajno poboljšana od strane Drupal zajednice.[53] Drupal je odličan alat za kreiranje sajtova dostupnih ljudima sa posebnim potrebama, jer je u razvoju sistema primenjena najbolja praksa iz ove oblasti. Tim zadužen za pristupačnost platforme nastavlja sa identifikacijom i rešavanjem barijera i podiže svest o ovim problemima u samoj zajednici. Drupal 7 verzija je započela usvajanje WAI-ARIA (engl. Web Accessibility Initiative – Accessible Rich Internet Applications) podrške za obogaćene Internet aplikacije (engl. Rich Internet applications) i sa tim je nastavljeno u Drupalu 8. Mnogo poboljšavanja je predstavljeno kako na korisničkoj tako i na administratorskoj strani Drupala, kao što su:
- Mogućnost prevlačenja (engl. drag and drop)
- Poboljšan kontrast i intenzitet boja
- Dodata je mogućnost navigacije sa preskakanjem u ugrađene teme
- Oznake se podrazumevano dodaju formama za unos
- Rešen je problem sa CSS elementom
display:noneuvođenjem konzistentnih metoda za sakrivanje i prikazivanje teksta prelaskom miša preko njih.
Drupal zajednica posebnu pažnju poklanja rešavanju problema pristupačnosti pri definisanju prepravki za jezgro Drupala 8.[54]
Proširenje ugrađenih funkcionalnosti Drupal jezgra
[uredi | uredi izvor]Drupal jezgro je modularno i definiše sistem hook i callback funkcija, kojima se pristupa interno, putem API-ja.[55] Ovakav dizajn omogućava razvoj doprinesenih modula i tema kako bi se proširile ili redefinisale funkcionalnosti Drupala bez promena u samom jezgru.
Fajlovi Drupal jezgra izolovani su u odnosu na doprinesene module i teme. Na ovaj način se uvećava fleksibilnost i sigurnost i omogućava administratorima da bez problema nadograde sistem na najnoviju verziju bez potrebe za brisanjem promena u prilagođenim fajlovima.[56] Zajednica se pridržava mantre "Nikad ne hakuj jezgro", preporuke programerima da nikako ne menjaju fajlove u jezgru.
Moduli
[uredi | uredi izvor]Doprineseni moduli obezbeđuju dodatne i alternativne mogućnosti kao što su galerije slika, proizvoljni tipovi sadržaja (engl. content types) i izlistavanje sadržaja, WYSIWYG uređivači teksta, privatne poruke, integracija sa različitim alatima,[traži se izvor] integracija sa poslovnim aplikacijama,[traži se izvor] i dr. Zaključno sa januarom 2017. godine, dostupno je preko 36.500 besplatnih modula.[57]
Najčešće korišćeni doprineseni moduli:[58]
- Content Construction Kit (CCK): omogućava administratorima veb-sajtova da dinamički prave tipove sadržaja proširujući šemu baze podataka. "Tipovi sadržaja" opisuju vrstu informacija. Tipovi sadržaja podrazumevaju događaje, pozivnice, recenzije, članke i proizvode kao i proizvoljan sadržaj. CCK Fields API je sadržan u Drupal jezgru u verziji 7.[59][60]
- Views: olakšavaju pronalaženje i prikazivanje sadržaja posetiocima veb-sajta, koristeći sloj apstrakcije baze podataka. Osnovne funkcionalnosti su dodate u jezgro u Drupalu 8.[61]
- Panels: omogućava upravljanje rasporedom prikaza elemenata prevlačenjem kako bi administratori vizuelno dizajnirali izgled veb-sajta.
- Rules: uslovno izvršava radnje zasnovane na ponavljajućim događajima.
- Features: omogućava snimanje i upravljanje funkcionalnostima (entiteta, prikaza, polja, konfiguracija, itd.) u sopstvenim modulima.
- Context: omogućava definisanje sekcija na veb-sajtu u kojima se Drupal funkcionalnosti mogu uslovno aktivirati
- Media: olakšava otpremanje fotografija i upravljanje medijima
- Services: obezbeđuje Drupal API.
- Organic Groups Mailing List
Teme
[uredi | uredi izvor]Zaključno sa januarom 2017. godine, dostupno je više od 2.400[62] besplatnih doprinesenih tema. Teme adaptiraju ili zamenjuju podrazumevani izgled Drupal veb-sajta.
Drupal teme koriste standardne formate prikazivanja sadržaja zasnovane na određenim šablonskim sistemima (engl. template engine). Mnoge od njih su napisane u PHPTemplate šablonskom sistemu[traži se izvor] ili, manjoj meri, XTemplate šablonskom sistemu.[traži se izvor] Neki šabloni su napisani u PHP-u. Drupal 8 koristi Tvig (engl. Twig) šablonski sistem.
Uključivanje PHPTemplate i XTemplate šablonskih sistema u Drupal izazvalo je negativne reakcije korisnika zbog problema sa fleksibilnošću i njegove komlpeksnosti.[63] Drupal sistem tema koristi šablonski sistem kako bi razdvojio HTML/CSS od PHP-a. Popularan Drupal doprineseni modul "Devel" obezbeđuje informacije programerima i dizajnerima tema putem grafičkog korisničkog interfejsa.
Doprinesene teme[64] na Drupal veb-sajtu se besplatno distribuiraju pod GNU-ovom opštom javnom licencom,[65] i većina njih je predstavljena na Drupal Tim Gardenu (engl. Drupal Theme Garden).[66]
Distribucije
[uredi | uredi izvor]Ranije, oni koji su želeli potpuno prilagođenu instalaciju Drupala morali su da skinu prerađenu verziju nezavisno od zvaničnog Drupal jezgra. Danas distribucija definiše upakovanu verziju Drupala koja osim instalacije nudi veb-sajt i kreirane aplikacije za određenu oblast.
Distribucije obezbeđuju pogodnosti novog Drupal veb-sajta jer ne mora da se pretražuju moduli kako bi se instalirali niti se podešavaju konfiguracije.[traži se izvor] One predstavljaju kolekciju modula, tema i određenih konfiguracionih podešavanja koje pripremaju Drupal za određenu upotrebu. Na primer, distribucija može da konfiguriše Drupal da bude veb-sajt u vidu brošure umesto informativnih portala ili e-prodavnica.
Arhitektura
[uredi | uredi izvor]Drupal je baziran na PAC arhitekturi (engl. Presentation Abstraction Control). Sistem menija se ponaša kao kontroler. Prihvata ulazne parametre iz jedinstvenog izvora (HTTP GET i POST), raspoređuje zahteve do odgovarajućih pomoćnih funkcija, uzima podatke iz sloja asptrakcije (nodovi, a od Drupal 5 verzije i forme) i šalje ih kroz filter kako bi ih prikazao (uz pomoć teme). Čak šta više, poseduje višestruke, paralelne PAC agente u obliku blokova koji prikazuju podatke.[67]
Zajednica
[uredi | uredi izvor]Drupal.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2019) poseduje veliku zajednicu korisnika i programera koji pružaju aktivnu podršku kroz objavljivanje novih ažuriranja čime se pomaže poboljšanje funkcionisanja samog Drupala.[traži se izvor] Zaključno sa januarom 2017. godine, više od 105.400 korisnika aktivno doprinosi Drupal zajednici. DrupalKon (engl. DrupalCon) konferencije, na kojima se beleži svake godine sve veća posećenost, održavaju se dva puta godišnje - u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, naizmenično.[68] Poseta na DrupalKonu je rasla sa 500 posetilaca u Segedinu, u avgustu 2008. do preko 3.700 posetilaca u Ostinu, u junu 2014. godine.
Manji događaji, poznatiji kao Drupal kampovi (engl. DrupalCamp),[69] održavaju se tokom godine u celom svetu.
Drupal zajednica takođe organizuje profesionalna i poluprofesionalna okupljanja tzb. mitapove (engl. meetups), na različitim lokacijama širom sveta.
Postoji veliki broj aktivnih Drupal foruma,[70] mejling lista[71] i grupa za diskusiju.[72] Drupal takođe održava nekoliko IRC kanala[73] na Frinod (engl. Freenode) mreži.
Aktivno je više od 30 nacionalnih zajednica[74] na Drupal.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2019) koje pružaju podršku na lokalnim jezicima.
Sigurnost
[uredi | uredi izvor]Politika Drupala je da objavljuje propuste i ranjivosti u sistemu zajedno sa ažuriranjem koje rešava ovaj problem.[75][76] Administratori Drupal sajtova dobijaju obaveštenje o ovim ažuriranjima putem modula Apdejt Status (engl. Update Status) (u Drupalu 6) ili modula Apdejt Menadžer (engl. Update Manager) (u Drupalu 7).[77] Drupal održava listu sigurnosnih obaveštenja, sa istorijatom svih ovih objava,[78] početnu stranicu tima za pitanja sigurnosti u Drupalu,[79] kao i RSS vesti[80] sa najnovijim savetima po pitanju sigurnosti sistema. 2008. godine, prijavljeno je 11 sigurnosnih propusta koji su rešeni u Drupal jezgru.[78] Sigurnosni nedostaci su pronađeni i rešeni u 64 od ukupno 2.243 korisničkih doprinesenih modula.[78][81]
Sredinom oktobra 2014. godine,[82] Drupal je objavio da je pronađen kritičan bag u Drupalu 7 koji ima veze sa metodom SQL injekcije i ovaj slučaj je dobio naziv Drupalgedon.[83][84] Rešenje za ovaj problem bila je nadogradnja na Drupal verziju 7.32, koja međutim nije bila u mogućnosti da otkrije da li su hakeri instalirali neželjene programe (engl. backdoor) ukoliko je konkretan Drupal veb-sajt već bio kompromitovan.[85] Napadi hakera su krenuli nedugo nakon što je objavljeno da postoji bag. Drupal sigurnosni tim je objavio da se u slučaju da na veb-sajtu nije instalirana ova nadogradnja u roku od nekoliko sati od njene objave, on smatra kompromitovanim i da bi trebalo da se zameni statičkom HTML stranicom i da bi administratore servera na kom se nalazio trebalo informisati da su i drugi sajtovi na tom serveru potencijalno zaraženi. Da bi se ovaj problem rešio, veb-sajt je moralo vratiti na verziju pre 15. oktobra, instalirati ovu nadogradnju ručno i pažljivo pratiti svaki servis koji je bio vezan za prethodni sajt.[86]
Poznati veb sajtovi rađeni u Drupalu
[uredi | uredi izvor]- Predstavnički dom Kongresa SAD[87]
- Ministarstvo trgovine SAD[88]
- NASA
- Američko odeljenje za energetiku
- Nedeljni časopis Ekonomist
- Harvard - odeljenje za nauku i inženjering
- Muzej Luvr[89]
- Mensa[90]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Earliest tagged releases
- ^ a b v Drupal 8 release history; drupal.org
- ^ „Licensing FAQ”. drupal.org. Arhivirano iz originala 05. 09. 2015. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „The Drupal Overview”. drupal.org. Arhivirano iz originala 16. 11. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „System Requirements”. drupal.org. Arhivirano iz originala 09. 04. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ W3Techs (15. 7. 2011). „Usage of content management systems for websites”. Pristupljeno 15. 7. 2011.
- ^ BuiltWith (28. 3. 2011). „Drupal Usage Statistics”. Pristupljeno 28. 3. 2011.
- ^ „The State of Drupal 2010 speech”. Archive.org. 10. 3. 2001. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Knowledge management with Drupal”. Arhivirano iz originala 30. 07. 2020. g. Pristupljeno 11. 03. 2017.
- ^ „1 Million Users on Drupal.org!”. drupal.org.
- ^ „Drupal Homepage”. Drupal.org. Arhivirano iz originala 24. 07. 2013. g. Pristupljeno 15. 4. 2016.
- ^ „Download & Extend: Distributions”. www.drupal.org. 30. 1. 2017. Pristupljeno 30. 1. 2017.
- ^ Drupal 7 release history; drupal.org
- ^ Drupal 6 release history; drupal.org
- ^ Drupal 5 release history; drupal.org
- ^ „Istorijat”. drupal.org. Arhivirano iz originala 28. 02. 2009. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „Druppel: Prevod sa holandskog na engleski”. Babylon Translation. Arhivirano iz originala 13. 4. 2009. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ Melancon, Micka & Somers 2011, str. 823
- ^ Critchley, Spencer (3. 5. 2006). „Digital Politics: An Interview With CivicSpace Founder Zack Rosen”. O'Reilly Media. Pristupljeno 27. 5. 2012.
- ^ Kreiss, Daniel (5. 3. 2012). „Dean, Romney, and Drupal: Values and Technological Adoption”. Culture Digitally. Arhivirano iz originala 08. 03. 2012. g. Pristupljeno 27. 5. 2012.
- ^ Samantha M. Shapiro, "The Dean Connection", The New York Times December 7, 2003, accessed May 27, 2012.
- ^ „Marketplace”. drupal.org. Pristupljeno 18. 4. 2013.
- ^ Koenig, Josh. „Growth Graphs”. Groups.Drupal. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ Buytaert, Dries (2008). „Drupal Download Statistics”. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ Buytaert, Dries (2007). „Drupal Download Statistics”. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „Usage statistics for Drupal core”.
- ^ „Drupal Sites”. Dries Buytaert. Pristupljeno 20. 7. 2010.
- ^ „OSS CMS Award Previous Winners”. Packt Publishing. Arhivirano iz originala 7. 7. 2009. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „Drupal is a Webware 100 winner for the third year in a row”. Drupal.org. Arhivirano iz originala 20. 08. 2016. g. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Cnet.com”. News.cnet.com. 19. 5. 2009. Arhivirano iz originala 10. 07. 2012. g. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Buytaert.net”. Buytaert.net. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Drupal 7 to be released on January 5 (with one ginormous party)”. Buytaert.net. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Xplain Hosting Drupal 7 Quickstart training seminar”. Scoop. 16. 12. 2010.
- ^ „drupal 7.24”. drupal.org. Pristupljeno 20. 11. 2013.
- ^ „Drupal 8 In Marking The Biggest Change In Its Content Management History”. eyerys.com. Pristupljeno 19. 11. 2015.
- ^ „Drupal 8.0.0-rc1 announcement”. drupal.org.
- ^ „Drupal 8.0.0-rc1 announcement”. drupal.org.
- ^ „Roadmap”. Backdropcms.org.
- ^ „Drupal 8.0.0 released”. drupal.org. Pristupljeno 19. 11. 2015.
- ^ Drupal 8.1.0 is now available | Drupal.org
- ^ „Never hack core”. drupal.org.
- ^ „Drupal 7.39 released”. drupal.org. Pristupljeno 19. 9. 2015.
- ^ „Handbook: Core Modules”. drupal.org. Arhivirano iz originala 28. 7. 2008. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „Drupal Multi-site installation recipes”.
- ^ Buytaert, Dries. „Garland, the new default core theme”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „Color: Allows the user to change the color scheme of certain themes”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „Drupal core translation downloads”. drupal.org. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 30. 1. 2017.
- ^ „Drupal 6.0 released”. drupal.org. Arhivirano iz originala 23. 02. 2008. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „SA-CORE-2014-005 - Drupal core - SQL injection”. Https:. Pristupljeno 3. 12. 2014.
- ^ „Drupal Core - Highly Critical - Public Service announcement - PSA-2014-003”. Https:. Pristupljeno 3. 12. 2014.
- ^ „Install Drupal for Windows”. microsoft.com. Arhivirano iz originala 14. 2. 2011. g. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- ^ „Drupal on Windows Group”. drupal.org. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- ^ Killesreiter, Gerhard (25. 2. 2013). „Accessibility statement”. drupal.org. Pristupljeno 16. 4. 2013.
- ^ Scholten, Roy (10. 12. 2012). „Drupal core gates”. drupal.org. Pristupljeno 16. 4. 2013.
- ^ „API Reference”. drupal.org. Arhivirano iz originala 28. 10. 2010. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „File and directory management”. drupal.org.
- ^ „Module project”. www.drupal.org. 30. 1. 2017. Pristupljeno 30. 1. 2017.
- ^ „Project usage overview”. Drupal.org. Pristupljeno 18. 8. 2011.
- ^ „DRUPAL 5 TO DRUPAL 7”. Arhivirano iz originala 4. 7. 2017. g. Pristupljeno 11. 3. 2017.
- ^ „Field API”. 2009. Pristupljeno 8. 5. 2009.
- ^ „Views in Drupal Core initiative: Status report and roadmap”. Pristupljeno 4. 11. 2014.
- ^ „Download & Extend: Themes”. www.drupal.org. 30. 1. 2017. Pristupljeno 30. 1. 2017.
- ^ „How does Drupal compare to Mambo? discussion thread”. drupal.org. 17. 1. 2005. Arhivirano iz originala 13. 07. 2007. g. Pristupljeno 8. 4. 2009.
- ^ „Drupal themes”. Drupal.org. Arhivirano iz originala 23. 08. 2007. g. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Adding your theme to Drupal.org”. Drupal.org.
- ^ „Drupal Theme Garden”. Themegarden.org. Arhivirano iz originala 5. 1. 2009. g. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „MVC vs. PAC”.
- ^ „drupal.org discussion on DrupalCon event management”. Groups.drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Drupal Camps and Cons”. Pristupljeno 25. 1. 2013.
- ^ „forums”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „mailing lists”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Drupal Groups”. Groups.drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Drupal IRC channels on FreeNode”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Language specific communities”. Drupal.org. 26. 8. 2011. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ Drupal. „Security announcement and release process”.
- ^ Drupal. „How to report a security issue”.
- ^ „Update manager (and Update status)”. drupal.org. Pristupljeno 1. 7. 2011.
- ^ a b v „Security advisories”. drupal.org. Pristupljeno 28. 4. 2009.
- ^ „Drupal security team”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Drupal Security RSS feed”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011.
- ^ „Contributed modules”. drupal.org. Pristupljeno 28. 4. 2009.
- ^ „Drupalgeddon megaflaw raises questions over CMS bods' crisis mgmt”.
- ^ „SA-CORE-2014-005 - Drupal core - SQL injection”. Security advisories. Drupal security team.
- ^ „Drupalgeddon strikes back: outdated Drupal allegedly linked to "Panama Papers"”. Blog. Drop Guard. Arhivirano iz originala 11. 06. 2016. g. Pristupljeno 12. 03. 2017.
- ^ „Drupal Core—Highly Critical—Public Service Announcement—PSA-2014-003”. Security advisories. Drupal security team. 29. 10. 2014 — preko Drupal.org. „You should proceed under the assumption that every Drupal 7 website was compromised unless updated or patched before Oct 15th, 11pm UTC, that is 7 hours after the announcement. Simply updating to Drupal 7.32 will not remove backdoors....updating to version 7.32 or applying the patch fixes the vulnerability but does not fix an already compromised website. If you find that your site is already patched but you didn’t do it, that can be a symptom that the site was compromised - some attacks have applied the patch as a way to guarantee they are the only attacker in control of the site.”
- ^ Robinson, Brian (7. 11. 2014). „Attacks on open source call for better software design -”. GCN. Arhivirano iz originala 18. 08. 2016. g. Pristupljeno 29. 7. 2016.
- ^ U.S. House of Representatives using Drupal | Dries Buytaert
- ^ U.S. Department of Commerce using Drupal | Dries Buytaert
- ^ Louvre using Drupal | Dries Buytaert
- ^ Mensa using Drupal | Dries Buytaert
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Melancon, Benjamin; Micka, Allie; Somers, Bojhan (2011). The Definitive Guide to Drupal 7. Amye Scavarda, Karoly Negyesi, Stephane Corlosquet, Sam Boyer. Apress. str. 823. ISBN 978-1-4302-3135-6.
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]- Abbott/Jones Learning Drupal 8, England. . Packt Publishing. 2016. ISBN 978-1-78216-875-1.
- Pol, Kristen (2012). Drupal 7 Multilingual Sites. Birmingham, England: Packt Publishing. ISBN 978-1-84951-818-5.
- Mercer, David (2010). Drupal 7. Birmingham, England: Packt Publishing. ISBN 978-1-84951-286-2.
- Travis, Brian (2011). Pro Drupal 7 for Windows Developers. Berkeley: APress. ISBN 978-1-4302-3153-0.
- Butcher, Matt; Garfield, Larry; Wilkins, John; Farina, Matt; Rickard, Ken; Dunlap, Greg (2010). Drupal 7 Module Development. Birmingham, England: Packt Publishing. ISBN 978-1-84951-116-2.
- Bhavin, Patel (avgust 2010). Drupal 6 Panel Cookbook. Canada: Packt Publishing. ISBN 978-1-84951-118-6.
- Beighley, Lynn (2009). Drupal for Dummies. New York: For Dummies. ISBN 978-0-470-55611-5.
- Herremans, D. (2009). Drupal 6: Ultimate Community Site Guide. Switzerland. ISBN 978-2-8399-0490-2.
- Peacock, Michael (2008). Selling Online with Drupal e-Commerce. Birmingham, England: Packt Publishing. ISBN 978-1-84719-406-0.
- VanDyk, John K. (2008). Pro Drupal Development, Second Edition. New York: Springer Verlag/Apress. ISBN 978-1-4302-0989-8.
- Kafer, Konstantin; Hogbin, Emma (april 2009). Front End Drupal: Designing, Theming, Scripting. Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-713669-8.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- Drupal matična strana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jul 2013)
- Zajednica Drupal Srbija
- Drupal asocijacija
- Drupal na sajtu Twitter
| Ljudi |  | |
|---|---|---|
| Resursi | ||
| Implementacije | ||
| Veb okviri | ||
| Testing | ||
| ORMs | ||
| IDEs | ||
| Widget toolkit | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |