Битољски натпис
Битољски натпис из 1015. или 1016. године је средњовековни натпис цара Бугарске Јована Владислава (1015—1018), братанца цара Самуила.
На њему је уклесано да је он подигао Битољску тврђаву за уточиште и спас Бугара и да је он самодржац бугарски, цар Бугара, бугарског рода.
Археолози Елена Костић и Георгиос Веленис су на основу палеографске студије које су урадили,[1] тврде да је година на плочи заправо 1202/1203, што би је сврстало у време владавине цара Кало-Јован Асен, у време када је он освојио Битољ. Они тврде, да натпис помиње неке славне догађаје и битке из прошлости којим је цар желео да повеже његовог новооснованог царства са Кометопулима.[2][3]
Плоча је пронађена 1956. у Битољу код Чауш џамије, а била је окренута у земљу и служила као степеница.
Данас се натпис налази у Историјском музеју у Битољу.[4]
Текст
[уреди | уреди извор]У садашњем стању, на камену је видљив следећи текст:[5]
| „ |
1. ....аемъ и дѣлаемъ Їѡаном самодрьжъцемъ блъгарьско... 2. ...омощїѫ и молїтвамї прѣс͠тыѧ владч҃ицѧ нашеѧ Б͠цѧ ї в... 3. ...ѫпенїе І҃В҃ і врьховънюю апл҃ъ съ же градь дѣлань быст... 4. ...ѣж.... и на спс҃енѥ ї на жизнь бльгаромъ начѧть же і... 5. ...... градь с.....и..ола м͠ца ок...вра въ К҃. коньчѣ же сѧ м͠ца... 6. ...ис.................................................быстъ бльгарїнь родомь ѹ... 7. ...к..................................................благовѣрьнѹ сынь Арона С..... 8. ......................................................рьжавьнаго ꙗже i разбїсте ..... 9. .......................................................лїа кде же вьзꙙто бы зл..... 10. ....................................................фоꙙ съ же в... цр҃ь ра..... 11. ....................................................в.. лѣ... оть створ...а мира 12. ........................................................мѹ исходꙙщѹ. |
” |
Реконструкције текста
[уреди | уреди извор]Бугарски филолог Јордан Заимов направио обид за реконструкције текста. Његова реконструкција (са нечитљивим сегментима на плоче означеним сивом бојом) гласи:[6]
| „ | [† Въ лѣто Ѕ҃Ф҃К҃Г҃ отъ створенїа мира обнови сѧ съ градь] [зид]аемъ и дѣлаемъ Їѡаном самодрьжъцемъ блъгарьско[мь] [и п]омощїѫ и молїтвамї прѣс͠тыѧ владч҃ицѧ нашеѧ Б͠цѧ ї въз[] [ст]ѫпенїе І҃В҃ і врьховънюю апл҃ъ съ же градь дѣлань бысть [на] [ѹ]бѣ[жище] и на спс҃енѥ ї на жизнь бльгаромъ начѧть же [бысть] градь с[ь Б] и[т]ола м͠ца ок[то͠]вра въ К҃. коньчѣ же сѧ м͠ца [...] ис[ходѧща съ самодрьжъць] быстъ бльгарїнь родомь ѹ[нѹкъ] [Ни]к[олы же ї Риѱимиѧ] благовѣрьнѹ сынь Арона С[амоила] [же брата сѫща ц͠рѣ самод]рьжавьнаго ꙗже i разбїсте [въ] [Щїпонѣ грьчьскѫ воїскѫ цр҃ѣ Васї]лїа кде же вьзꙙто бы зл[ато] […] фоꙙ съжев [...] цр҃ь ра[збїень] [бы цре҃мь Васїлїемь Ѕ҃Ф҃К҃]В҃ [г.] лтѣ оть створ[енї]ѧ мира [въ Ключи ї ѹсъпе лѣтѹ се]мѹ исходꙙщѹ | ” |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ΚΟΣΤΙΤΣ, ΕΛΕΝΑ (2014). „ΜΟΡΦΟΛΟΓΙΑ ΤΗΣ ΚΥΡΙΛΛΙΚΗΣ ΓΡΑΦΗΣ ΣΤΙΣ ΕΠΙΓΡΑΦΕΣ ΑΠΟ ΤΗΝ ΕΜΦΑΝΙΣΗ ΤΗΣ ΕΩΣ ΤΑ ΤΕΛΗ ΤΟΥ 12ΟΥ ΑΙΩΝΑ” (PDF). Приступљено 2024-07-24.
- ^ Georgios Velenis, Elena Kostić (2016). Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies: Thematic sessions of free communications (PDF). Belgrade: The Serbian National Committee of AIEB and the contributors 2016. стр. 128. ISBN 978-86-83883-23-3.
- ^ Georgios Velenis, Elena Kostić (2017). Texts, Inscriptions, Images: The Issue of the Pre-Dated Inscriptions in Contrary with the Falsified. The Cyrillic Inscription from Edessa. Sofia: Институт за изследване на изкуствата, БАН. стр. 117. ISBN 978-954-8594-65-3.
- ^ Among the most significant findings of this period presented in the permanent exhibition is the epigraphic monument a marble slab with Cyrillic letters of Jovan Vladislav from 1015/17. Museum and Gallery Bitola, Permanent Exhibitions, Museum Exhibition Архивирано на сајту Wayback Machine (15. август 2015). 16.06.2015.
- ^ Стојков, Стојко (2014). Битолската плоча. Универзитет „Гоце Делчев“ - Штип. стр. 80. Приступљено 18. 11. 2022.
- ^ Заимов, Йордан. Битолският надпис на цар Иван Владислав, самодържец български. Епиграфско изследване, София 1970, [review of Zaimov]. Slavic Review 31: 499.
Извори
[уреди | уреди извор]- Тъпкова-Заимова, Василка. Как Йордан Заимов възстанови Битолския надпис на Иван Владислав
- Микулчиќ, Иван, „Средновековни градови и тврдини во Македонија“, Македонска академија на науките и уметностите, Скопје, 1996, глава Раносредновековни фортификации, стр. 69.
- Срђан Пириватрић, „Самуилова држава. Обим и карактер“, Византолошки институт Српске академије науке и уметности, посебна издања књига 21, Београд, 1997, стр. 183.
- Академик Г. Г. Литаврин, „Прошлое и настоящее Македонии в свете современных проблем“, зборник „Македония — проблемы истории и культуры", Институт за словенски науки при Руската академија на науките, Москва, 1999.
- Божилов, Иван. Битолски надпис на Иван Владислав // Кирило-методиевска енциклопедия, т. І, София, 1985, pp. 196–198.
- Бурмов, Александър. Новонамерен старобългарски надпис в НР Македония // сп. Пламък, 3, София, 1959, 10, pp. 84–86.
- Заимов, Йордан. Битолски надпис на Иван Владислав, старобългарски паметник от 1015-1016 // София, 1969.
- Заимов, Йордан. Битолският надпис на цар Иван Владислав, самодържец български. Епиграфско изследване // София, 1970.
- Заимов, Йордан. Битольская надпись болгарского самодержца Ивана Владислава, 1015-1016 // Вопросы языкознания, 28, Москва, 1969, 6, pp. 123–133.
- Мошин, Владимир. Битољска плоча из 1017. год. // Македонски јазик, XVII, Скопје, 1966, pp. 51–61.
- Мошин, Владимир. Уште за битолската плоча од 1017 година // Историја, 7, Скопје, 1971, 2, pp. 255–257.
- Томовић, Г. Морфологија ћирилских натписа на Балкану // Историјски институт, Посебна издања, 16, Скопје, 1974, pp. 33.
- Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника.
- Угринова-Скаловска, Радмила. Записи и летописи Скопје, 1975, 43-44.
