1912

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија: 1880-е  1890-е  1900-е  – 1910-е –  1920-е  1930-е  1940-е
Године: 1909 1910 1911 – 1912 – 1913 1914 1915
1912. по календарима
Грегоријански 1912. (MCMXII)
Аб урбе цондита 2665.
Исламски 1330–1331.
Ирански 1290–1291.
Хебрејски 5672–5673.
Бизантски 7420–7421.
Коптски 1628–1629.
Хинду календари
• Викрам Самват 1967–1968.
• Схака Самват 1834–1835.
• Кали Yуга 5013–5014.
Кинески
• Континуално 4548–4549.
• 60 година Yанг Вода Миш
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11912.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1912 (MCMXII) била је пријеступна година која почиње у понедјељак по грегоријанском, одн. пријеступна година која почиње у недјељу по 13 дана заостајућем јулијанском календару.

1912:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Рођења • Смрти

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
Сун Yат-сен
Раyмонд Поинцарé

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
  • 1. 2. - Банана република: Мануел Бонилла је поново председник Хондураса (до 1913), даје великодушне концесије за узгајање банана фирми Цуyамел Фруит Цомпанy Сама Земурраyа, који му је помогао у грађанском рату.
  • 7. 2. - Закон о радничком осигурању у Румунији.
  • 8 - 11. 2. - Неуспешна мисија британског секретара за рат лорда Халданеа у Берлину: у замену за прекид трке у поморском наоружању, Немци тражили британску неутралност у случају рата са Француском.
  • 9. 2. - Почиње једномесечни бојкот трамваја у француском Тунису: неуспешно, али важно за домаћи национализам.
  • 10. 2. - Сáенз Пеñин закон уводи универзално мушко право гласа у Аргентини (то се не односи на знатан удео становништва који нису држављани).
  • 12. 2. - Завршетак Xинхаи револуције: Удова царица Лонгyу потписује абдикацију у име малолетног Пу Yиа - крај династије Qинг и монархије у Кини; цар задржава титулу, палату и слуге (до истеривања 1924).
  • 13. 2. - Кинески председник Сун Yат-сен даје оставку у корист генерала Yуан Схикаиа у складу са ранијим споразумом, а ради јединства јужне и северне Кине.
  • фебруар - У берлинском студију Бабелсберг се снима први филм.
  • 17. 2. - Умро аустроугарски министар вањских послова Алоис Леxа вон Аехрентхал, насљеђује га гроф Леополд Берцхтолд (до 1915).
Застава САД, јул 1912 - јул 1959.

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • 1. 3. - Еммелине Панкхурст и још 147 сифражеткиња ухапшено у Лондону након што су разбијале прозоре и излоге у центру Лондона да привуку пажњу.
  • 3. 3. - Мексички генерал Пасцуал Орозцо се побунио против владе Мадера - има почетне успехе, али владине снаге, на челу са Хуертом су га убрзо поразили.
  • 5. 3. - Анонимни донатор, за кога се касније сазнало да је Георге Еастман, даје 2,5 милиона долара за Массацхусеттс Институте оф Тецхнологy, тј. укупно 20 милиона до 1920, што води развоју институције.
  • 6. 3. - Састанак представника Срба и младотурака у Скопљу - Срби ће гласати за "Јединство и напредак" на априлским изборима у замену за посланичка места у сјеничком и приштинском санџаку (али изборно тело није заинтересовано).
  • 6. 3. - У САД представљен чоколадни сендвич кекс Орео (копија Хyдроx-а).
  • 7. 3. - Угарски премијер Кáролy Кхуен-Хéдервáрy дао оставку након дуге опструкције у сабору.
  • 7. 3. - Роалд Амундсен стигао у Хобарт, одакле је телеграфисао вест о освајању Јужног пола.
Yуан Схикаи
  • 10. 3. - Yуан Схикаи положио заклетву за председника Кине (до 1916, накратко се прогласио за цара 1915-16).
  • 11 - 20. 3. - Велики рударски штрајк у немачком Рухру.
  • 13. 3. (29. 2. по ј.к.) - Српско-бугарски политички савез против Турске, склопљен под руским утицајем, први је у низу билатералних уговора којима настаје Балкански савез. У тајном додатку речено да ће Македонија (подручје између Шаре, Родопа, Егеја и Охридског језера) југоисточно од линије Крива Паланка-Охрид припасти Бугарској, а остатак бити поднет руском цару на арбитрацију.
  • 13. 3. - Почео штрајк рудара на Лени у Русији.
  • 13. 3. - Танг Схаоyи је први премијер Републике Кине, даје оставку већ у јуну због Схикајевог начина владавине.
  • 14. 3. - Анархиста Антонио Д’Алба покушао да убије италијанског краља Виктора Емануела III.
  • 24. 3. - Избори у Грчкој: Венизелосови либерали задржали већину.
  • ца. 29. 3. - Помрли последњи учесници Сцоттове експедиције на Антарктику (откривени следећег новембра).
  • 30. 3. - Фески уговор успоставља пуни Француски протекторат у Мароку (до 1956) Шпанци ће у новембру добити северни део земље - Шпањолски Мароко. Султан Абд ал-Хафид абдицира и одлази у Француску а у земљи убрзо избијају немири.

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]
  • април - Превремени избори у Отоманском Царству.
  • 4. 4. - Суспендиран хрватски устав, Славко Цувај сутрадан постављен за комесара.
  • 8. 4. - Штрајк рудара у Британији завршен после три седмице - гарантован је минималац.
  • 10. 4. - Титаниц кренуо из Соутхамптона, увече је покупио још путника у Цхербоургу и сутрадан из Qуеенстоwна у Ирској.
  • 11. 4. - Британски премијер представио трећи предлог закона за ирску самоуправу - долази до кризе, унионисти захтевају изузеће Улстера, раније током године су основали Улстерске добровољачке снаге.
  • 13. 4. - Основан Роyал Флyинг Цорпс, огранак британске војске, који ће с морнаричким летачима формирати Роyал Аир Форце 1918.
  • 14. 4. - Избори у Србији: радикали задржавају већину, али слабију него што су очекивали - следећи избори тек 1920. (локални и за Конституанту Краљевине СХС).
Титаниц
  • 14 - 15. 4. - На своме првом путовању, британски прекооцеански путнички брод Титаниц ударио је у ледени бријег и потонуо је рано ујутру сљедећег дана.
  • 16. 4. - У Сплиту основан анархистички ногометни клуб ХРШД Анарх (данашњи РНК Сплит).
  • 16. 4. - Харриет Qуимбy је прва жена која је прелетела Ла Манш.
  • 17. 4. - Ленски масакр: руска војска убила најмање 150 штрајкача у руднику злата фирме "Лензолото". Догађај изазива таласт протеста и штрајкова у Русији.
  • 17. 4. - Побуна у Фесу: марокански аскари се побунили против Француза и напали јеврејски и европски део града - Французи гуше побуну два дана касније помоћу артиљерије.
  • 18. 4. - Италијанска флота ушла у Дарданеле, бомбардује фортификације.
  • 20. 4. - Прво путовање луксузног путничког брода СС Франце.
  • 22. 4. - Лáсзлó Лукáцс нови угарски премијер (до 1913).
  • 25. 4. - Инаугурација обновљеног Звоника базилике св. Марка у Венецији.
  • 30. 4. - Царл Лаеммле и др. основали Универсал Пицтурес.
  • април - Гаврило Дожић други пут изабран за рашко-призренског митрополита, али Порта то опет не потврђује - на тражење Србије, јер је Дожић црногорски кандидат.

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
  • 3. 5. - Ахмед ал-Хиба се прогласио за султана у јужном Мароку.
  • 5. 5. - Први број руских бољшевичких новина "Правда".
  • 5. 5. - Драгутин Новак, први хрватски пилот, побјеђује на аеромитингу у Гразу гдје доживљава пад.
  • 5. 5. - Службено отворен стадион Максимир, од тада више пута преуређиван.
  • 8. 5. - Основана Фамоус Плаyерс Филм Цомпанy Адолпха Зукора - удружује се са Ласкyјевом фирмом 1916, касније постају Парамоунт Пицтурес.
  • 12. 5. - Војни споразум Србије и Бугарске.
  • 14. 5. - Српски министар финансија Стојан Протић подноси оставку, сматра да владу треба да формира Пашић.
  • 14. 5. - Француска полиција ликвидира знамениту анархистичку Боннотову банду.
  • 14. 5. - Савед фром тхе Титаниц - први филм о катастрофи тог брода, са глумицом која је заиста спашена са "Титаника".
  • 14. 5. - Током боравка у Немачкој умро дански краљ Фредерик VIII, наслеђује га син Кристијан X (до 1947).
  • 14. 5. - Немачки Рајхстаг одобрава ново увећање флоте.
  • мај? - Панцхо Вилла је ухапшен: у сукобу је с ген. Хуертом који га је желео стрељати, што је спречио председник Мадеро - у затвору је до децембра.
  • 16. 5. - Битка за Родос се завршава италијанском окупацијом целог острва, као и Додеканеза (до 1947).
  • 18. 5. - Поринути амерички бојни брод УСС Теxас и јапански бојни крсташ Конгō.
  • 20. 5. - Независна партија обојених је започела побуну црнаца на Куби - угушена следећег месеца уз помоћ америчких маринаца.
  • 21 - 25. 5. - Састанак албанских лидера у Јунику: примирје у крвним осветама, заклетва за збацивање Младотурског режима (присутни су Хасан Приштина, Иса Бољетинац, Бајрам Цури, Неџип Драга...).
  • 22. 5. - Иствáн Тисза на челу угарског сабора након туче међу посланицима - социјалисти сутрадан организовали "Крвавоцрвени четвртак": генерални штрајк, нереди и интервенција полиције и војске уз људске жртве.
  • 23. 5. - Поринут немачки СС Император, накратко највећи путнички брод.
  • 24. 5. - Први јавни бокс меч у Србији, у дворани београдског биоскопа "Коларац".
  • 25. 5. - У месту Тyлер, Теxас, руља спалила црнца који је силовао и заклао белкињу.
  • 29. 5. - Бугарско-грчки савез.
  • 29. 5. - Вацлав Нижински изазвао скандал у Паризу својим балетом "Поподне једног фауна".

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
"Зденац живота" у Загребу
  • 2. 6. - Избори у Белгији: Католичка партија неочекивано повећала већину, Цхарлес де Броqуевилле остаје премијер - у земљи долази до протеста.
  • 3. 6. - Мексички председник Мадеро повећава порез на извучену нафту, што квари односе са САД.
  • 3. 6. - Први воз у Ужицу, након завршетка пруге из Чачка.
  • 5. 6. - Мексички председник Мадеро дао концесију Стандард Оилу: десет година ослобођења од пореза и право на експропријацију земљишта[2]
  • 6. 6. - Ерупција новог вулкана Новарупта на Аљасци снаге ВЕИ-6.
  • 7. 6. - Опозициони посланик пуцао на председника угарског сабора Иштвана Тису.
  • 8. 6. - Неуспио атентат на хрватског комесара Цуваја.
  • 9/10. 6. - Убиства секиром у Виллисца, Иоwа: убијена шесточлана породица и две гошће.
  • 13. 6. - Основан Хрватски ногометни савез.
  • 13. 6. - У Москви отворен Пушкинов музеј, државни музеј лепих уметности.
  • 15. 6. - У одсуству опозиције усвојен војни закон у Угарској.
  • 16. 6. (3. 6. по ј.к.) - Отворена пруга уског колосека Чачак-Ужице.
  • 19. 6. - Црногорски председник владе Лазар Томановић дао оставку, наслеђује га дивизијар Митар Мартиновић.
  • 19. 6. - Руска Дума гласала за програм изградње морнарице.
  • 22. 6. - Завршена републиканска национална конвенција у Чикагу: конзервативци су успели поново номиновати председника Тафта, док ће се бивши председник Роосевелт кандидовати на челу нове Прогресивне партије.
  • 24. 6. - На Олимпијске игре у Стокхолму отишла прва олимпијска екипа из Србије - атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић.
  • 27. 6. - Нови немачки флотни закон предвиђа 41 бојни брод до 1920, три више него раније. Тирпитз заговара "теорију ризика", да би Британци радије пустили Немачку да постане светска сила него да ризикују велике губитке флоте.
  • 27. 6. - Погибијом Евариста Естеноза окончана црначка побуна на Куби - страдало је најмање 3.000 црнаца.

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 7. (18. 6. по ј.к.) - Умро Милован Миловановић, српски председник владе и министар ино. послова; привремено га наслеђује Марко Трифковић.
  • 2. 7. (19. 6. по ј.к.) - Српско-бугарска војна конвенција.
  • 2. 7. - Завршена демократска национална конвенција у Балтимору: гувернер Неw Јерсеyа Wоодроw Wилсон је изабран на 46. гласању, након што је председник доњег дома Цхамп Цларк изгубио подршку због блискости са машином Тамманy Халла.
  • 4. 7. - Олимпијске игре 1916. додељене Берлину.
  • 6. 7. - У Русији формирана Холмска губернија: подручје око града Цхеłма/Холма је издвојено из ранијег пољског подручја.
  • 6 - 22. 7. - Олимпијске игре у Стокхолму (такмичења трају од 5. 5.). Прво учешће Србије (следеће 2008).
  • 7. 7. - Харрy Хоудини, с окованим ногама и рукама, ослобађа се из закуцаног потопљеног сандука у неwyоршком Еаст Риверу.
  • 8. 7. - Португал: монархисти под Хенриqуе Митцхелл де Паива Цоуцеиром напали Цхавес али поражени.
  • 8. 7. - Тајна руско-јапанска конвенција: разграничење зона у утицаја у Манџурији и Унутрашњој Монголији, по пекиншком меридијану.
  • 11. 7. (28. 6. по ј.к.) - На предлог угарског премијера Ласла Лукача, цар Фрањо Јосиф укинуо српску народно-црквену аутономију у Хрватској.
  • 12. 7. - У Њујорку приказан дугометражни филм "Љубави краљице Елизабете" са Саром Бернхардт.
  • 17. 7. - Грчко острво Икарија се отцепило од Турске (део Грчке од новембра).
  • 17. 7. - Војни удар Спасилачких официра у Османском царству против младотурака. Након побуне турске војске у Македонији, велики везир Мехмед Саид-паша дао оставку, следи Ахмет Мухтар-паша (до октобра).
  • 19. 7. - Албански побуњеници пристали на примирје са османском владом.
  • 24. 7. - У Лондону отворен први међународни еугенички конгрес.
  • 28. 7. - Турска парламентарна комисија стигла у Приштину да испита албанске жалбе.
  • 28. 7. - Мол у месту Бинз на острву Рüген попустио под теретом 1.000 људи који су чекали брод Кронпринз Wилхелм - 16 људи се удавило што води оснивању спасилачке организације ДЛРГ.
  • 29. 7. - Иса Бољетинац улазио у Приштину.
  • 29. 7. - Никарагвански председник Адолфо Дíаз Рецинос сменио команданта армије Луиса Мену - овај диже побуну, погрешно мислећи да ће добити подршку од САД.
  • 30. 7. - Иса Бољетинац ушао у Митровицу а Идрис Сефер у Гњилане.
  • 30. 7. - Умро јапански цар Муцухито (Меиђи), наслеђује га син Јошихито (Таишо, вл. до 1926).

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
Храм Светог Александра Невског у Софији
  • 1. 8. - Бомба у Кочанима убила више десетина људи, Турци врше репресалије.
  • 2. 8. - Сукоб на црногорској граници од Велике до Плава, Црногорци заузели све карауле и три села[3].
  • 4. 8. - Почиње Америчка окупација Никарагве (до 1933), део тзв. Банана ратова (1898 - 1934).
  • 4. 8. - Распуштен османски парламент, на албански захтев.
  • 7. 8. - Летећи балоном, Вицтор Франз Хесс открио космичке зраке.
  • 7. 8. - Монголске снаге заузеле град Ховд, седиште манџурско-кинеског амбана, чиме је окончана кинеска власт у земљи.
  • 8. 8. - Председник Хаитија Цинциннатус Лецонте погинуо у јакој експлозији у Националној палати. Наслеђује га ген. Танцрèде Аугусте (до 1913).
  • 8. 8. - Почетак тзв. Марцонијевог скандала у Британији: неколико министара се окористило инсајдерском трговином у вези Марцонијеве компаније.
  • 9. 8. - Јак земљотрес код Мüрефтеа на Дарданелима, преко 200 мртвих.
  • 9. 8. - Албански устанак: побуњеници представили 14 захтева - биће прихваћени сви осим једног.
  • 13. 8. - Французи поставили Yусеф бен Хассана за султана Марока, брата претходника.
  • 12. 8. - Споразум од три тачке између Кинеза и Тибетанаца: кинески гарнизон ће напустити Тибет - фактичка независност земље до 1950.
  • 12. 8. - Мацк Сеннетт формирао Кеyстоне Студиос.
  • 14. 8. - Косовски Албанци заузели Скопље.
  • 15. 8. - Пета промена на челу Парагваја ове године: Едуардо Сцхаерер је нови председник (служи пун мандат до 1916).
  • аугуст - Бх. реис-ул-улема Сулејман Шарац подноси оставку.
  • 16. 8. - Нападнута хришћанска села око Берана (сукоб Срба из беранске нахије са башибозуком из Ругова и Рожаја, у побуну се умешале и црногорске пограничне чете).
  • 18. 8. - Османска влада даје нека права Албанцима.
  • 18. 8. - Ахмед ал-Хиба ушао у Маракеш.
  • 20. 8. - Састанак Исе Бољетинца са Ибрахим-пашом у Солуну - крај побуне на Косову.
  • 23. 8. - Масакр Срба у Сјеници - распаљено јавно мнење у Србији.
  • 24. 8. - Аљаска постаје Територија уместо Дистрикта.
  • 25. 8. - У Пекингу основана партија Куоминтанг, на челу је Сун Yат-сен а главни организатор у предизборној кампањи Сонг Јиаорен.
  • 28. 8. - Полазак катастрофалне Брусиловљеве експедиције истраживања Североисточног пута (већ следећег месеца се заглавили у леду).
  • 29. 8. - Конференција српских странака из Угарске и Хрватске у Новом Саду - за обустављање "распри" и борбу за враћање народно-црквене аутономије[4].
  • август - Окршај на црногорско-турској граници код Мојковца, срушено неколико караула.

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
Никола Пашић
  • 8. 9. - Еддие Хасха изгубио контролу над мотоциклом у Неwарку, убио себе, шест гледалаца и другог тркача - крај трка на дашчаним пистама.
  • 9. 9. - Српски председник владе Марко Трифковић даје оставку, преузима Никола Пашић (до 1918).
  • 9. 9. - Масовне демонстрације у Грчкој и другим местима поводом положаја Грка у Турској.
  • 10. 9. - Бомба у Дојрану, 20-45 погинулих.
  • 13. 9. - Сахрана цара Меијија, ген. Ноги Маресуке извршава сепуку.
  • 15. 9. - Велики митрополијски збор у Новом Саду - осуда укидања црквене аутономије.
Балкан од 1908. до јесени 1912.
  • 19. 9. (6. 9. по ј.к.) - Балкански савезници предају ноту Цариграду којом захтевају аутономију за Македонију, Стару Србију, Епир и Албанију под заштитом Великих сила.
  • 20. 9. - Темистоклис Софулис се искрцао на Самосу, турске трупе капитулирале и отишле.
  • 21. 9. - Харрy Хоудини изводи ескапистичку тачку са "кинеском ћелијом за водену тортуру".
  • 23. 9. - Турска мобилизација европских дивизија.
  • 27. 9. (14. 9. по ј.к.) - У Луцерну склопљен српско-црногорски савез.
  • 28. 9. - Споразум српског и бугарског генералштаба: главни српски напори ће бити у Македонији а бугарски у Тракији.
  • 28. 9. - Протестанти Северне Ирске завршили потписивање Улстерског завјета и Декларације против предложене самоуправе за Ирску.
  • 30. 9. (17. 9. по ј.к.) - Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка објавиле мобилизацију. Према званичним подацима, у Старој Србији и Македонији 1906-1912. убијено је 436 Срба[5].

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
  • 1. 10. - Општа мобилизација у Турској.
  • 4. 10. - Битка на брду Цоyотепе: побуњени никарагвански ген. Бењамíн Зеледóн поражен и страдао у окршају са Американцима.
  • 5. 10. - Краљ Петар отворио ванредно заседање Скупштине
  • 8. 10. (25. 9. по ј.к.) - Први балкански рат: Црна Гора објавила рат Османском Царству након вишетједне напетости измеду држава Балканског савеза и Царства; остале су је чланице савеза слиједиле десет дана послије.
  • 8. 10. - Руско-аустроугарска нота изјављује да се неће дозволити промене граница, од Порте се траже реформе у Македонији.
Србијанска и црногорска освајања 1912 (+ Скадар 1913)
Опсада Скадра: Тарабош (фото 1913)
  • 28. 10. - Почиње Опсада Скадра (до априла). Србијанци и Црногорци у Пљевљима. Српска војска заузела Велес.
  • 28. 10. - Чарком код Колиби Карагача на тракијском фронту почиње Битка код Лилебургаса, највећа у Европи између Франко-пруског и Првог светског рата.
  • 29. 10. - Српска војска у Велесу.
  • 30. 10. - Руски велики кнез Михаил Александрович се у Бечу, у српској цркви св. Саве, оженио са Наталијом Брасовом, пучанком и распуштеницом - реакција његовог брата, цара Николаја, биће оштра.
  • 30. 10. - Бугари заузели Неврокоп/Гоце Делчев.
  • 30. 10. - 12. 11. - Превоз српске Друге армије (Тимочка и Дунавска дивизија, 47.275 људи и 72 артиљеријске цеви) према Једрену, где ће држати западни сектор.
  • 31. 10. - Црногорци генерала Вукотића у Пећи, Србијанци у Призрену.
Албанци на путу ка Турској
  • 31. 10. - Бугари заузели Димотику а Грци заузели Имброс и Тасос и потопили ратни брод Фетик Боулед у солунској луци.
  • 31. 10. - Други неспјели атентат на хрватског комесара Цуваја.
  • октобар - У часопису Тхе Алл-Сторy први пут објављена прича са Тарзаном.

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
"Битка код Лилебургаса"
  • 2. 11. - Турци поражени код Лüлебургаза, повлаче се до Чаталџе, само 30 км од Цариграда.
  • 2. 11. - Краљ Петар у Скопљу.
  • 3. 11. - Монголско-руски споразум: Русија ће помагати монголску аутономију у замену за економске повластице.
  • 4. 11. (22. 10. по ј.к.) - Српска војска заузела Ђаковицу након окршаја са Албанцима (Бајрам Цури и Ризам-бег); увече дошле и црногорске трупе. Грци заузели Псару и Превезу.
  • 4. 11. - Руски посланик у Софији извештава да су повучени приговори за бугарско заузеће Једрена.
  • 5. 11. - Wоодроw Wилсон побеђује на америчким председничким изборима, први демократа од 1892. (435 електора), следе бивши председник, прогресивац, Тхеодоре Роосевелт (88 електора) и садашњи, републиканац, Wиллиам Хоwард Тафт (осам електора).
  • 5. 11. - Бугари заузимају Серес и Драму.
  • 5/6. 11. - Турци поразили Грке код Клидиона у Македонији.
  • 3 - 6. 11. - Прилепска битка: Срби заузели Прилеп, бој код Алинаца.
  • 6. 11. - Бугари заузели истурену позицију Папас Тепе код Једрена.
  • 7. 11. - Грци заузели Тенедос.
  • 8. 11. - Солун се предао Грцима с гарнизоном од 26 хиљада војника, бивши султан Абдулхамид отишао на немачком војном броду. Бугари долазе сутрадан.
  • 9. 11. - Опсада Једрена: место је окружено.
  • 10. 11. - Велике манифестације у Сплиту и Шибенику у корист балканских савезника - обе добијају антиаустријски карактер, бити ће смјењени градоначелници Винко Каталинић (и опћинска управа) те Иво Крстељ.
  • 12. 11. - Турци траже примирје од Бугарске, цар Фердинанд се противи.
  • 12. 11. - Анархиста Мануел Пардиñас убио шпанског премијера Јосéа Цаналејаса.
  • 12. 11. - Објављено откриће фосила "Пилтдаунског човека", који ће бити разоткривен 1953.
  • 15. 11. - Отворен четврти сазив Државне думе Руског царства: знатно мање октобриста и социјал-демократа него раније.
  • 16 - 19. 11. - Битољска битка, српска победа и заузеће града Битоља. Остаци турске војске се склањају у Албанију. Крај турске власти у Македонији.
  • 17 - 18. 11. - Прва битка код Чаталџе: Турци зауставили бугарско напредовање, ови морају одустати од освајања Цариграда. Обе стране погађа исрпљеност, колера и слабо снабдевање.
  • 18. 11. - Српска и црногорска војска заузеле Љеш у Албанији (српска војска избила на море). Скадар је овим одсечен од Албаније.
  • 18. 11. - Међународна флота искрцала војнике у Цариград за заштиту реда и хришћанског становништва.
  • новембар - Аустроугарска предузима војне мере у БиХ и Галицији због српског уласка у Албанију.
  • 20. 11. - Грци у Флорини.
  • 21. 11. - Грци се искрцали на Митилени, борбе трају до 22.12..
  • 21. 11. - Бугарски торпедни чамци оштетили испред Варне турску лаку крстарицу Хамидиyе - највећи успех бугарске морнарице у историји.
  • 22. 11. - Српска војска заузела Охрид, два дана касније Стругу.
  • 22. и 23. 11. - Слаби турски излети на Чаталџи одбијени - пат позиција.
  • 22. и 23. 11. - Размена нота између Едwарда Греyа и Паула Цамбона: у случају претње треће силе, владе Британије и Француске ће размотрити заједничку акцију.
  • 24. 11. - Аустроугарски конзул Оскар Процхаска принуђен напустити Призрен јер је окупљао Албанце за борбу против Србије; наредног месеца исконструисана афера да су га Срби наводно кастрирали[7].
  • 24. 11. - Народни збор у Задру (Срби и Хрвати), Друга задарска резолуција поздравља балканске савезнике, осуђује аустријски полицијски сустав.
  • 24 - 26. 11. - Међународни социјалистички конгрес у Баселу против рата.
  • 25. 11. - Без борбе заузета Кроја.
  • 25. 11. - Грци окружују Јањину с три стране, осим севера. У Чаталџи почињу турско-бугарски преговори.
  • 26. 11.- Бугарска војска у егејској луци Дедеагач (нерегуларне снаге од 19. 11.).
  • 27. 11. - Француска и Шпанија потписале уговор о подели Марока на два протектората плус међународна зона око Тангера.
  • 27. 11. - Битка код Мерхамлија (дан. Пеплос у Грчкој): Бугари заробили 9.600 Турака.
  • 27. 11. - Грчко искрцавање на Хиос - борбе до 3. јануара.
  • 28. 11. - Проглашење независности Албаније од Османског Царства у Валони, први шеф државе и владе је Исмаил Qемали.
  • 28. 11. - Српска војска истог дана улази без отпора у Драч и Тирану.
  • 29. 11. - Српска војска у Елбасану, основан Драчки Округ.
  • новембар/децембар - Разоружавање Албанаца у Албанији и на Космету изазива неколико сукоба. (→ Исељавање Албанаца са Косова)

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
Позиције на Балкану, април 1913 (након пада Скадра, Јањине и Једрена)
  • 1. 12. - Ганди почео носити традиционалну индијску одећу.
  • 3. 12. - На Чаталџи потписано примирје између Турске и Бугарске, што се односи и на Србију и Црну Гору (борбе настављене у фебруару). Грчка наставља рат јер жели Јањину. Од европске Турске је остала Тракија иза Чаталџе и Галипољ, као и три опкољена града, Једрене, Јањина и Скадар (и остаци турских трупа у јужној Албанији).
  • 3. 12. - Грчка морнарица гранатирала и блокирала Валону (изолована албанска привремена влада).
СМС Вирибус Унитис
  • 5. 12. - СМС Вирибус Унитис ушао у службу.
  • 6. 12. - Лудwиг Борцхардт открио Нефертитину бисту у Амарни (јавно изложена 1924).
  • 8. 12. - Немачко ратно веће од 8. децембра 1912.: разговор о међународној ситуацији (јачање Србије, савез Британије са Француском и Русијом) и предстојећем рату - боље да рат са Русијом избије што раније, пре модернизације њихове железнице. Морнарица мисли да прво треба довршити градњу подморничке базе у Хелголанду и проширивање Килског канала (отворен 23. јуна 1914.).
  • 8. 12. - Продужен Тројни савез Немачке, Аустроугарске и Италије.
  • 10. 12. - Турска пешадија напустила Триполи (довршена предаја територије Италијанима).
  • 10. 12. - Мобилизација у Аустро-Угарској.
  • 12. 12. - Цонрад вон Хöтзендорф поново на челу аустроугарске армије, пре три дана за министра рата је постављен Алеxандер вон Кробатин - обојица су припадници "ратне странке", Аустро-Угарска је алармирана изласком Срба на Јадран у Албанији.
  • 12. 12. - Умро Луитполд, баварски принц регент, наслеђује га син Лудwиг, који ће 1913-18. бити последњи баварски краљ Лудwиг III.
  • децембар - Почињу први парламентарни избори у Републици Кини, побеђује националистички Куоминтанг.
  • 16. 12. - Почела Балканска мировна конференција у Лондону (тј. 24. јер су се Турци противили присуству Грчке, која није део примирја). Главна питања су Једрене и острва Самотрака, Имброс, Лемнос и Тенедос.
  • 16. 12. - Битка код Еллија: неуспешан турски покушај пробоја грчке блокаде Дарданела, и опет два дана касније.
  • 17. 12. - Почиње лондонска конференција амбасадора великих сила за надзор балканског мировног процеса. Конференција де факто признала Албанију.
  • 18. 12. - Турци из Скадра привремено одбацили српске снаге од села Дајчи (турски гувернер Скадра не поштује примирје).
  • 18. 12. - Роланд Гаррос прелетео Медитеран, од Туниса до Трапанија на Сицилији (и још две етапе до Рима 23.).
  • 20. 12. - Грци заузели Корицу (Корчу) у Албанији, што алармира АУ и Италију. Амбасадори признали независну Албанију, убрзо одлучују да ће она укључивати и Драч (којег држе Срби).
  • 22. 12. - Комесар Цувај послат на допуст, управа Хрватске повјерена др. Драгутину Ункелхäусеру.
  • 23. 12. - Вицекраљ Индије, Лорд Хардинг, повређен од бомбе која је бачена на њега.
  • 23. 12. - Шведска, Данска и Норвешка се споразумели о неутралности у војним конфликтима.
  • 24. 12. - Основана Ваздухопловна команда српске војске у Нишу (данас Дан ваздухопловства и ПВО Војске Србије).
  • 24. 12. - Монголско-тибетански споразум: узајамно признање независности, заштита будистичке вере и заједничка одбрана[8].
  • 24. 12. - Немачка фирма Мерцк пријавила патент за метилендиоксиметамфетамин (данас познат као екстази).
  • 25. 12. - Одлазећи амерички председник Тафт у посети Панами, у једној улици експлодирао динамит 15 минута након његовог проласка.
  • 25. 12. - Панцхо Вилла побегао из затвора, склонио се у САД.
  • просинац - Почиње излазити католички дневник "Ријечке новине", који се залаже за народно јединство Хрвата, Словенаца и Срба.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]


Рођења

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1912.

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Смрти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1912.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Гимназија Владимира Назора, Задар Гимназија с хрватским наставним језиком 1897. – 1921
  2. ↑ Јохн Масон Харт, Револутионарy Меxицо: Тхе Цоминг анд Процесс оф тхе Меxицан Револутион (Университy оф Цалифорниа Пресс, 1987) п246
  3. ↑ Црногорци у Санџаку!, Политика 23. јул 1912 стр. 1
  4. ↑ Историја српског народа, књ. 6, том 1, стр. 548
  5. ↑ Политика, 20. септембра 1912, стр. 1
  6. ↑ "Политика", 11. феб. 1941
  7. ↑ Роберт Елсие, А Биограпхицал Дицтионарy оф Албаниан Хисторy, п. 373
  8. ↑ Тхе Релатионс Бетwеен Цхина, Руссиа анд Монголиа. јстор.орг (1916)

Литература

[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за 1912. годину

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1912&oldid=42024889”